Ako ste paranoik koji koristi internet i potpuno ubeđeni da ga raznorazne državne i privatne službe špijuniraju, imamo dobru vest za vas. Meta uspešnog špijuniranja može biti i tastatura po kojoj kucate. Način kako da se zaštitite od ove prismotre još nije obznanjen, budući da ni sistem „skidanja“ informacija sa tastature nije najjasniji, a ceo slučaj se nalazi pred američkim sudom.
Svaki iole pristojniji korisnik računara okrenuće napadno glavu na drugu stranu ukoliko neko u njegovom prisustvu namerava da unese u računar svoj pasvord. Čak ni ljudi iz tehničke podrške internet provajdera ne traže od korisnika da im otkrivaju svoje pasvorde, smatrajući to suvišnom i opterećujućom informacijom koja može da im napravi ozbiljne probleme. Međutim, pasvord može biti od presudnog značaja kada policija nastoji da pokupi informacije iz nečijeg zaštićenog kompjutera, ili da dešifruje kriptovane imejl poruke.
Upravo takav slučaj nalazi se pred sudom, a sukobljene strane su FBI i Nikodemo Skarfo junior, sin jednog mafijaškog „bosa“. Sumnjajući da je Skarfo umešan u ilegalno kockanje i pozajmljivanje novca uz enormne kamate, FBI je uspeo još 1999. godine da napravi kopiju svih fajlova sa njegovog hard diska. Tako su otkrili da Skarfo mlađi očito pripada novoj generaciji kriminalaca koji digitalno razmišljaju, budući da su fajlovi bili zaštićeni šifrom. Agenti su potom smislili da „bace pogled“ na tastaturu i otkriju Skarfove pasvorde, što se pokazalo kao produktivno. Dešifrovali su dokumente i potvrdili svoje sumnje.
Kada je stvar došla do suda pobunili su se Skarfovi advokati koji od FBI-ja zahtevaju da otkrije sistem „špijuniranja“. Naravno da agenti FBI-ja to ne žele da učine, jer imaju ambicija da isti sistem upotrebe još negde, ali advokati odbrane pritiskaju sudiju tvrdeći da je moguće da su državni službenici u ovom postupku prekršili zakon, što bi u američkom pravosuđu rezultiralo padanjem optužnice.
„U doba rapidnog razvoja tehnologije sud ne može da utvrdi da li je zakon prekršen ukoliko mu nije poznat način na koji su prikupljeni dokazi“, poručio je FBI-ju sudija Nikolas Politan naređujući da se sistem „nadziranja“ tastature predstavi sudu i advokatima odbrane. Tako ćemo uskoro dobiti odgovor na pitanje da li je „špijuniranje“ obavljeno softverski ili hardverski, odnosno da li je u računar ubačen program koji je kontrolisao sve što se kuca na tastaturi ili je nekakva „bubica“ fizički dodata u tastaturu.
Pomenuti slučaj, iako interesantan sam po sebi, mogao bi da posluži kao dobar primer Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu koje je objavilo da je formiralo grupu za borbu protiv kompjuterskog i internet kriminala. Budući da su aktuelne priče o hakerskim napadima na Telekom, kao protest zbog podizanja cena telefonskih usluga, postavlja se pitanje na koji ćemo način dokazivati da su neki korisnici interneta u Jugoslaviji kršili zakon onemogućujući saobraćaj na domaćoj mreži. Ako neki od njih budu uhvaćeni („sa rukama na tastaturi“ nova je fraza kompjuterske crne hronike), eventualne tužbe i suđenja biće pre svega test sposobnosti našeg pravosuđa da se prilagodi vremenu u kojem se nalazi.
