Politička arheologija – Setili se posle dve decenije
Posle skoro dvadeset godina od NATO bombardovanja država se setila da formira komisiju koja će ispitati posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom na zdravlje stanovnika Srbije, posebno na porast broja obolelih od kancera.
I u domaćoj stručnoj javnosti podeljena su mišljenja o tome, ali je Skupština Srbije, odnosno njeni poslanici, bila jednoglasna oko formiranja te komisije, uz blage primedbe da to liči na još jednu političku jeremijadu s ciljem da se narod prevodi žedan preko vode.
Ali, niko normalan ne može da bude protiv tog zahvata jer je u duhu tradicije, običaja, pa i morala, da se saučešće sa žrtvama pokazuje, pa ćemo dobiti još jednu komisiju arheološkog tipa. Ona će, naime, na iskopinama relativno davne prošlosti pokušati da dokaže da je porast broja obolelih od malignih bolesti direktna posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.
Ne znam samo kako će razdvojiti žrtve osiromašenog uranijuma od žrtava osiromašenog društva u kome je stres, kao jedan od važnih faktora rizika prilikom kancerogenih oboljenja, posledica bede i beznađa širokih slojeva stanovništva, uključujući tu čak i decu na koju se prenosi svaka bolest iz sveta odraslih.
Pravičnije bi i, čini mi se, društveno opravdanije bilo da se formira neka komisija koja bi istražila sve uzroke povećanog broja obolelih od kancera i tu bi se osim tog uranijuma, ako se dokazi nađu, našlo i sirotinje, totalne nebrige o zdravlju nacije, zapostavljanje često i minimalnih ekoloških standarda i sijaset drugih zala, ali bi izostala mogućnost plasiranja targetirane političke poruke, a i videlo bi se da je car go i da na siromaha ide svaka bolest.
Samo je on falio – Kad Skot kaže…
Umešao se u raspravu i američki ambasador u Beogradu Kajl Skot, što će da ohrabri pristalice teorija zavere, po principu kad se taj javi, u tom dimu ima vatre. Takvima drugi dokaz i neće biti potreban.
Ambasador je, javlja Fonet, izjavio da su mnogi stručnjaci zaključili da nema zdravstvene opasnosti u Srbiji ili bilo gde u svetu gde je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom i da slično tvrde i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine.
„Spremni smo da sarađujemo u svakom ozbiljnom naučnom istraživanju o tome“, rekao je Skot i dodao da je Program UN za zaštitu životne sredine 2001. sproveo istraživanje i zaključio da mesta sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajnu opasnost po zdravlje.
„Nekoliko srpskih naučnika, epidemiologa i radiologa sprovelo je nezavisna istraživanja, koja nisu pronašla dokaze da osiromašeni uranijum izaziva zdravstvene probleme u Srbiji“, izjavio je Skot.
„Iako je nekome možda od političke koristi da rast nivoa oboljenja od raka u Srbiji pripiše upotrebi osiromašenog uranijuma, nije mi poznat naučni dokaz koji bi to potkrepio“, rekao je Skot.
On je ocenio da bi podjednako prihvatljiva objašnjenja za viši nivo oboljenja od raka mogla biti pronađena u sve starijem stanovništvu Srbije, genetici, velikom broju osoba koje puše ili se na neki drugi način ne ponašaju zdravo ili u velikom broju neregulisanih otpada sa opasnim i kancerogenim materijama, otkrivenim u Srbiji.
„Trenutak podnošenja zahteva za sprovođenje novog istraživanja i neke izjave povezane sa tim mogli bi dovesti do toga da se neko upita da li su inicijatori već došli do zaključka, bez obzira šta bi dokazi mogli pokazati“, izjavio je Skot, uz konstataciju da nije lekar, ali da zna da je stopa rasta kancerogenih oboljenja u Srbiji počela da se povećava mnogo pre 1999. godine.
„Podaci koje sam video ukazuju da je nivo dijagnostikovanog kancera u Srbiji srazmeran drugim evropskim zemljama. Nivo smrtnosti od raka je istovremeno znatno viši, što ukazuje na kasno dijagnostikovanje ili druge probleme prilikom lečenja, uključujući sporo prihvatanje inovativne medicine“, rekao je Skot.
Crkva i država – Oni ništa, ja još manje
Jedna od stresnih tema, generalno opasna po zdravlje, jeste i Kosovo. Aleksandar Vučić nam, uostalom, svako malo pominje kako pati od nesanice, grči se, ne može ni da jede ni da pije, ali nam nikako ne otkriva šta je to što Srbija traži od onih koji su nas pritisli da potpišemo obavezujući dokument u skladu s Briselskim sporazumom.
I posebno nam ne otkriva svoju platformu za rasplitanje kosovskog čvora osim što stalno pominje da nam partneri u pregovorima nude manje nego što mi dajemo. Nemoj na kraju da ispadne da je to Zajednica srpskih opština bez izvršnih i upravnih ovlašćenja formirana po regulama kosovskog zakona, plus 100 evra po glavi i šteka cigareta.
Predlog nekakve platforme najavio je za april pa je, sasvim razumljivo, taj rok prolongirao i posle završetka prvog kruga unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, a sada se neki srpski predlog očekuje na jesen uz neodređenu najavu referenduma – „narod će da se pita.“
Kad Vučić prigovara zagovornicima „zamrznutog konflikta“ da iz toga ne vidi šta oni nude, može mu se odgovoriti da ne vidimo ni mi šta on predlaže.
Velibor Džomić, potpisan kao protojerej-stavrofor i doktor nauka, u autorskom tekstu za Novu srpsku političku misao, napisao je, između ostalog, i ovo:
„Vučić je, kako je preneo ‘Blic’, naveo da ‘u deklaraciji SPC o Kosovu nije video šta je rešenje’ (neprimereno je svođenje Saborske Poruke na ‘deklaraciju’, jer deklaracija u pravnom i političkom životu označava politički akt zakonodavnog organa). Niko do danas od njega nije čuo šta je njegovo viđenje rešenja kosovsko-metohijskog pitanja. Pažljivo čitam njegove izjave i najave. Jedino uočavam nesigurnost, haos i tumaranje. Uz to, još uvek nismo dobili odgovor – zašto je predsednik Vučić 24. jula 2017. godine, kroz obznanu tzv. unutrašnjeg dijaloga, pokrenuo ‘rešavanje’ kosovsko-metohijskog pitanja u ovo nedoba? Srbi čekaju odgovor na to pitanje. Ne mislim da je reč o, kako neki govore, pseudomesijanskim razlozima. Bojim se da su u pitanju obaveze koje znače – vlast!“
U međuvremenu, pronađite negde ceo tekst Ahtisarijevog plana o Kosovu – glatko je odbijen svojevremeno – i vrlo je mogućno da ćete doći do zaključka da boljeg rešenja uskoro, da ne napišem baš nikad, neće biti.
Čini li se i vama da nam je „zamrznut život“?
