Glumac i reditelj Lazar Ristovski obavestio je Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) da posle skoro 50 godina istupa iz članstva zato što “sve češće objavljuju saopštenja za javnost u kojima nedvosmisleno podržavaju samo jednu političku opciju“.
Smešno je pritom što Ristovski, koji pripada verujućima u samo jednu opciju, smatra da je to mana.
„U svakom vašem oglašavanju perete se na kraju teksta jednom rečenicom, da ste vi, navodno, neutralni i da ne zastupate nijednu političku opciju. Znam da ćete me ubeđivati u suprotno, ali to nije tačno“, konstatuje zatim obračajući se UDUS-u bez ikakvih dokaza za tzu tvrdnju, a i šta on ima da dokazuje kada iza njega stoje naprednjaci, kada nešto kaže to je to tako i ne može biti nikako drugačije.
Isto važi i za njegovu ocenu da nekoliko stotina članova UDUS-a pritiska nekoliko hiljada njih koji ćute, bez obzira što “trpe pritiske, ucene i torture”. Oni se „plaše da se suprotstave ’moćnicima’“.
Ko se koga plaši
Međutim, Ristovski njiih razume „jer se boje za svoju egzistenciju“, a to mu zaista treba verovati. I on je razmišljao isključivo o egzistenciji kad je SNS-u dozvolio da se okiti i njegovim imenom i njegovim filmovima.
Kolege koje ćute pita „hoće li im ti od kojih se boje sutra dati posao i uloge, ili će ih samo iskoristiti u svrhe svog cilja“ koji je, šta drugo, nego „rušenje vlasti i vraćanje Srbije u prošlost“ i to „baš sada kada je Srbija počela ponovo da biva sve više cenjena u svetu“.
Stvarno Lazo? Srbija je cenjena u svetu? U kojoj to SNS stvarnosti?
Hvala predsedniku Vučiću
Nastavljajući priču o rušenju vlasti i UDUS-u kaže da prema njegovim informacijama „ima više glumačkih pretendenata na presto“, ali ih ne navodi. Isto onako kao kad Vučić kaže da će evo, baš sad, pokazati sve dokaze o novosadskoj Železničkoj stanici, pa iznese nove novcijate, nikad dodirnute klasere, u kojima može da bude bilo šta.
Navodi Lazar i kako se UDUS hvali da će „uvek ustati u odbranu svojih članova koji su napadnuti, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju“, a da evo, njega nikad nisu branili od kleveta i napada sa svih strana.
Ristovski je navikao da su članovi SNS-a zaštićeni od svake, čak i krivične odgovornosti, i da člana naprednjačke političke organizacije nije dozvoljeno čak ni popreko pogledati, pa mu je zato neshvatljivo ponašanje UDUS-a. On izgleda ne razume da ne treba braniti one, kojima se zamera nešto osnovano i konkretno. U njegovom slučaju osnovana zamerka bi bila, recimo, da dobija novac za projekte zato što je pristao da bude perjanica Srpske napredne stranke.
Učestvovao je u izbornoj kampanji Aleksandra Vučića i bio na listi SNS-a na izborima u aprilu 2022. A kada je snimao film o Kralju Petru je u duhu napredjačke mantre „zahvalite se predsedniku” izjavio da filma ne bi bilo da nije bilo Aleksandra Vučiča.
„Kad kažem podrška predsednika Vučića, nije on došao i dao mi pare, nego je u razgovorima sa RTS-om došlo dotle da RTS mora da stane iza toga“, objasnio je Ristovski.
Pobrkani ločići
Na kraju pisma pita svoje dojučerašnje kolege „protiv čega se bune i protestuju“. Nije mu jasno, onako isto kao što nije jasno Vučeviću zašto se bune studenti kad sve imaju.
Ristovski ih pita: „Zar nije budžet za kinematografiju povećan više desetina puta? Zar nije država pomogla da se osnuje UFUS AFA zaštita filmski autora, koji sada dobijaju milione evra na ime tantijema? Zar država nije pomogla osnivanje GOS gde glumci najzad ostvaruju svoja prava i naplaćuju svoj minuli rad, takođe u milionima evra?“
Jasno šta ga buni, i ne samo njega. Ristovski smatra da država daje novac za domaću kinematografiju i dozvoljava glumcima da ostvaruju svoja prava zato što je dobra i milostiva, a ne zato što imaju zagarantovana prava da žive od onoga što su uradili.
Čudno je sve ovo sa Ristovskim. On je glumac velikih uloga i reditelj velikih tema. Ljudi koji ga dobro poznaju kažu da on autentično voli svoj posao i da mu je do njega stalo. Da bi zbog filma sve uradio. Znači da bi se, ako treba, i na političku binu popeo, bez obzira što zna da mu ljudi veruju i da ga cene samo kad im govori sa filmskog platna ili pozornice.
Treba verovati da je u celoj toj svojoj računici zaračunao mogućnost da mu ljudi, upravo zbog te bine, neće ubuduće verovati ni kad ga vide na filmu.
