Ako je verovati medijima, neki pripadnici Nacionalnog stroja, kvazitajne družine koja se bavi maltretiranjem slabijih, odricali su pred istražnim sudijom (nakon hapšenja zbog upada na antifašističku tribinu u Novom Sadu) svoju organizovanost tvrdnjama da „takva organizacija postoji samo na internetu“. Međutim, sve što „postoji na internetu“ prethodno je postojalo u nečijoj glavi. Internet nije neki prirodan resurs u kome nailazimo na ranije nepoznata bogatstva, već čist produkt ljudske pameti, u svakom njenom obliku. Naravno, kada se kaže internet prevashodno se misli na internet sadržaje, a ne na splet žica koje do njih vode.
Neposredno nakon pomenutog skandala bilo je reči da o samoj organizaciji nema previše podataka, odnosno da Nacionalni stroj niti je registrovan, niti ima neki prostor za okupljanje, ali i da nema svoj internet sajt, što ga čini i svojevrsnim „internet beskućnikom“. Kasnije se ispostavilo da se pripadnici ovog udruženja najradije okupljaju na univerzalnim (internacionalnim takoreći) ultradesničarskim internet stranicama gde svaka krajnost ima svoju sobu, tako da se ponegde dešava da se pod „istim krovom“ nađu krajnje suprotstavljene desničarske ideologije. I, ništa im ne smeta, odlično se slažu, verovatno i pomažu jedni druge onda kada je to potrebno.
S druge strane, internet je široko prostranstvo koje ne uspevaju da pripitome ni najbolji internet pretraživači. Manje od četvrtine svih internet sadržaja može se pronaći „guglovanjem“ ili korišćenjem nekog drugog pretraživača što ostavlja sasvim dovoljno prostora da neka grupa, negde na internetu postavi sadržaj kakav poželi, kao i da pristup omogući samo registrovanim članovima. Ukoliko je potreban viši stepen diskercije, može se tražiti i da se sajtu pristupa samo sa javnih računara, odnosno onih u internet klubovima, tako da i pretraga policije po kućnim kompjuterima privedenih ne mora dati značajniji rezultat. Tih „podzemnih“ načina upotrebe interneta ima još, nema potrebe da ova rubrika ikoga podučava tim tehnikama, ali ono što je najzanimljivije jeste da bi odlučna borba protiv takvih sadržaja zapravo ugrozila slobodu na internetu.
A upravo je sloboda govora na internetu jedna od ključnih tema na drugom Svetskom samitu o informatičkom društvu, koji se od 16. do 18. novembra održava u Tunisu. Tunis je odabran kao zemlja koja je pre sedam godina inicirala odžavanje ovakvog skupa iako su mnogi pobornici internet sloboda upozoravali da je reč o državi veoma sklonoj gušenju slobode govora, kontroli internet sadržaja i kažnjavanju svojih građana koji se usuđuju da na internetu kritikuju sopstveni režim.
Takođe, Tunis simbolički predstavlja afrički kontinent gde je jedva tri odsto populacije „onlajn“, a jedan od zadataka Samita biće da ponudi rešenja za prevazilaženje siromaštva širom upotrebom informaciono-komunikacione tehnologije.
Sloboda govora direktno je vezana i za pitanje upravljanja internetom u budućnosti, te se očekuje da na Samitu bude oštrih kritika na račun američke delegacije. Predstavnici SAD, opet, u svojim izjavama pred put u Tunis nisu pokazivali spremnost da ključnu ulogu u kontrolisanju mreže prepuste nekoj agenciji Ujedinjenih nacija, niti su bili zabrinuti zbog mogućnosti da im se takvo što nametne.
