Jedna dvadesetpetogodišnja Amerikanka, koja privatno daje časove za rad na računaru, bila je nemalo iznenađena kada ju je njen klijent, penzioner, nazvao po nadimku iz mladosti. Prema pisanju MSNBC-ja, to je bio tek početak iznenađenja, budući da je gospodin izneo još detalja iz njenog života i, konačno, izvadio nekih 300 štampanih stranica o njoj, inače sasvim običnoj osobi. Tu je bilo svega i svačega, pravi dosije, a izvori su bili njeni najbliži u koje ima najveće poverenje. Zašto je to radio? Kaže, usamljen je čovek, a želeo je da zna kakva osoba dolazi da ga obučava. Da li se namučio da prikupi podatke, da li je pratio nju i njene prijatelje, iznuđivao priznanja? Ne, sve je bilo dobrovoljno, oni su se čak trudili da iznesu što više detalja o njoj, a nije morao ni da mrdne iz sobe. Sve je našao na internetu, na ličnim sajtovima gospođice, njene porodice i prijatelja. Sve što je trebalo da učini bilo je da ukuca njeno ime u sajtove za pretraživanje interenta i odvoji ono što se odnosi na nju od onoga što se tiče nekih drugih osoba s istim imenom.
U svojoj knjizi Kako izgubiti prijatelje i izluđivati ljude, engleski novinar Tobi Jang kaže da je krajem devedesetih (a verovatno i sada) u Njujorku svaki muškarac koji bi pozvao neku devojku da izađu bivao „guglovan“. U prevodu, devojka bi „propustila“ njegovo ime kroz Google, pretraživač, kako bi saznala što više o njegovoj prošlosti, sadašnjosti, a možda i o budućnosti. Gde i šta radi, čak i koliko je taj posao plaćen (čemu služi internet nego da se tamo iznose najveće tajne), šta o njemu kažu prijatelji i bivše devojke, da li je i kojim povodom bio u medijima. „Guglovanom“ junoši tako bi se smanjio manevarski prostor za neophodno „baronisanje“, ako bi mu dama nakon „analitičkog rada“ uopšte pružila šansu.
Internet na izvestan način svakoga od nas pretvara u Džuliju Roberts, to jest, izlaže pogledu svih koji bi da nas gledaju, čak i kada mislimo da smo se zaštitili. S tom razlikom što Džulija Roberts može da kaže da se radi o tračevima jer ljudi imaju interesa da ih šire, ali zašto bi neko lagao o privatnom životu malo poznatog novinara, bankarske službenice, studenta ili frizerke?
Podatke o sebi najčešće širimo sami, počev od sopstvenog vebsajta preko toga što ostavljamo previše informacija o sebi na drugim sajtovima koje posećujemo (kada se registrujemo ili kada prihvatamo „kolačiće“ koje sajtovi šalju). O upotrebi platnih kartica da i ne govorimo, kao i o sajtovima naših prijatelja koji nas pominju u ovakvom ili onakvom kontekstu. Sve one fotografije iz detinjstva kojih se stidite, a vaša majka ne propušta da ih izvadi pred prijateljima i novim devojkama/momcima koje ste doveli na upoznavanje, sada se mogu naći, i to zauvek, na mreži na radost svih, sem vas.
Kako se privatnost može zaštiti, barem elementarno, pisaćemo u narednom broju, a za sada možemo biti srećni zbog toga što internet u ovoj zemlji još uvek nije uzeo maha.
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
