Oh, mon Dieu, kakva nuspojavna nedelja! Manje-više sve čega se dotakneš rasan je materijal za ovu rubriku: od paramedijskih zvizdarija oko Severine i njenih slobodnih aktivnosti na otvorenom moru, pa tako redom sve do nadrealne akcije ničim izazvanog žrtvom pravljenja i marketinškog naduvavanja groteskne sujete građanina Nikole Miloševića, znate već onog vazda ornog i raspričanog TV-čičicu sa novinskim isečcima koji (samo) likom strašno podseća na nešto stariju varijantu jednog nekoć uglednog i ozbiljnog profesora, autora „Dostojevskog kao mislioca“. Sve u svemu, stvarnost u zemlji Srbiji, ionako prebogata mentalno-verbalno-akcionim biserima, pred izbore se do te mere „kreativno obogati“ da to postaje, bogami, nemoguće za praćenje i postizavanje.
U ovaj se niz rasnih bedastoća ili pak ordinarnih svinjarija vlasti, opozicije, medija, intelektualaca i koga-već-ne, udar na EXIT uklapa „jedan kroz jedan“. Priču več znate: dva su momka iz najužeg jezgra EXIT-tima, Dušan Kovačević (koji nije dramski pisac, a još manje je član NVO „Krunski savet“) i Bojan Bošković, početkom nedelje naprasno prihapšena i zadržana u tridesetodnevnom pritvoru zbog navodnih finansijskih manipulacija oko prošlogodišnjeg EXITA. Drugim rečima, policija ih tereti da su neovlašteno i nezakonito turili prstiće u pekmez, i odatle izvukli Protivpravnu Imovinsku Korist. Može biti (mada uopšte ne verujem dok se ozbiljno ne dokaže), gde ima para ima i mogućeg iskušenija, ama ovde se po svoj prilici radi o nečemu drugom: nije problem u (navodno) nestašnim prstima, nego u pekmezu „kao takvom“. Kvaka je, dakle, u tome da se pekmez ima (u prisustvu vlasti) prosuti, a njime ulepljeni čanak (možda i Čanak?) baciti u đubre, jerbo su kodža štetni za duhovno zdravlje Omladine Srbske (a i šire). Jel’ tako, preosvećeni Vladiko? Vaistinu, sinko! Jel’ tako, Predsednički Kandidatu? Bien sûr, Monsieur!
Tako se EXIT, po ko zna koji put, pokazuje kao političko-svetonazorni lakmus, a bogami i medijum: EXIT je poruka, moglo bi se reći… Trezveno gledano, sve to uopšte – ama ni u ludilu – ne bi trebalo da bude tako: radi se samo o jednom kvalitetnom internacionalnom muzičkom (rock, reggae i techno, uglavnom) festivalu, doduše daleko najboljem južno od Pešte, ali ipak tek o benignom sonično-omladinskom drndanju bez milosti na Petrovaradinskoj tvrđavi. Zamislite da se u Americi ili Britaniji „terenske“ muzičke fešte kakve su Lollapalooza ili Glastonbury tretiraju kao prvorazredno političko pitanje, a ne tek kao zgodan vikend-provod za poodraslu dečurliju (uključiv i onu sredovečnu…), pogodan za bolje upošljavanje lokalnih turističkih kapaciteta!?
Stranka Retoričkih Legalista i njeni sojuznici rešili su da poentiraju svoju dirljivo bledu pred(s)sedničku kampanju proizvodnjom ili pak reanimacijom raznih starih i novih afera, sve onako s basterkitonovskim izrazom lica nas ubeđujući da to, božesačuvaj, nema nikakve veze sa izborima nego to, eto, spontano deluje Teška Ruka Pravne Države. O, radujte se, narodi! Pa još ako i optuženi Ulemek (kojeg ovi radije tretiraju kao svedoka, a pitanje je dana kada će uznapredovati i do statusa tužioca) u četvrtak kaže – kako on to već ume – koju mudru, principijelnu, poštenu i nadasve istinitu reč & misao, sreći neće biti kraja… No, ako se kod raznih drugih, pravih ili isfabrikovanih predizbornih afera ipak radi o obračunima unutar (novog, starog i novo-starog) političko-finansijskog establišmenta zemlje, udar na EXIT je nešto sasvim drugo: to je lukavo, tobože nevidljivo posezanje u građanske slobode, strateška ofanziva na (alternativnu) instituciju koja je postala jedno od najvažnijih uporišta otvorene i liberterske kulture epohe, i čija je simbolička težina ogromna, u najmanju ruku u regionalnim razmerama. Zašto bre, zar samo zato što su tamo neka dva momka uhapšena? – pita se Neverni Toma; i otkud ti, Pančiću, znaš da oni nisu krivi?! Ma dajte, nemojmo se praviti blesavi: ne treba ni slučajno ni prikrivati ni „opraštati“ bilo čije arsenlupenovske akcije, ako ih je bilo; nevolja je u tome što se iz mlaznog aviona vidi da se ovo predizborno ćorkiranje isuviše dobro uklapa u hajku koju lokalna podružnica Retoričkih Legalista vodi protiv EXITA od samog početka, uz stratešku i logističku podršku svoje desničarske sabraće svih vrsta, crkvenih velikodostojnika, raznih „obraza“, „miletića“ i slične squadre. A njena se antiexitovska „argumentacija“ nikada nije oslanjala samo na eventualne finansijske misterije i dubioze: ona je protiv EXITA ratovala „ideološki“ i „principijelno“, on je za nju bio i ostao simbolom nepoželjnih i nepoćudnih sloboda i, je ‘l te, sektaško-narkomanske dekadencije uvezene sa Trulog Zapada da zatruje duh & dušu čedne pravoslavne mladeži, simbolom jedne kulture koju ne razumeju i o kojoj ništa ne znaju, ali su zato vrlo voljni da je uguše, potisnu ili proteraju, sada kad im se čini da je došlo Njihovih Pet Minuta. Uostalom, nismo valjda već zaboravili slučaj bizarnog saopštenja glede „krstovdanskog“ koncerta The Residents na beogradskom Kolarcu?! Tu se niko nije na vreme dosetio da zamajava naivne pričom o „parama“, pa je Mračnjaštvo bilo sasvim ogoljeno u svojoj smešnoći (iz čega su Retorički Legalisti izgleda izvukli pouku).
Zbog svega ovoga se – pa bilo u EXIT-timu nekih siroliverovskih karaktera ili ne – perverzni tajming i stajling „akcije Tvrđava“ ne može odgonetati drugačije nego kao sluzavo predizborno umiljavanje Večitom Malograđaninu, endemskom g. Svakom iz našeg sokaka, onome koji se ionako roguši na EXIT i sve drugo što tako očigledno odudara od onoga što mu je blisko i što je kadar da pojmi. Takvom će sloju naprosto prijati ovakav prekrasno draškajući predizborni poklon, koji obećava mogući trajni obračun s Dušmanima Sa Tvrđave (kojoj mi „uzvodni“ tepamo Đava). I to je svakako neka lepa vajdica u poslednji čas, a sudovi neka posle raspetljavaju je li neko vaistinu brljao po pekmezu ili ne, tada to više ionako neće biti važno. Svemu ovome ima samo jedan, ali odličan lek: igrati za život, i na Đavi i izvan nje.
