Nekad i sad: A tehnika nepromenjena
Ljudi se menjaju. Evo, ni ja više ne potrčim za gradskim prevozom kad vidim da mi vozilo izmiče. Što se ne bi menjao i Aleksandar Vučić. Kaže da nije bio četnik, niti su mu otac i majka bili četnici. A i kako bi – jedino da su bili kuriri Jovice ravnogorskog pokreta. Jeste sasluživao dvojicu vojvoda (Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić). A i ti su bili jače mustre vojvodstva. Vučić je u politiku – kako sada tvrdi – ušao tek 1993. Ali pošto je kasnio godinu-dve, morao je dodatno da se trudi.
Ne mislim pritom na nošenje gajbica s pivom dok su se vojvode raspištoljile za nekakvim astalom, nego je morao da pojačava retoriku. On se od tada toliko promenio da sad demantuje i ono što je rekao u Glini 2005. godine. Sve su, navodno, novinari izmislili, a rekao je (ima o tome tonski zapis): „…Ništa više nema od vesti u Krajini. Kao da je to inostranstvo, kao da je to u Hrvatskoj… E, neće moći! Nikada Srpska krajina, nikada Glina neće biti hrvatska. Nikada Banija neće nazad u Hrvatsku! Ukoliko srpski radikali pobede i poraze predsednika Srbije, vi znate da ćete živeti u Velikoj Srbiji, jedinstvenoj srpskoj državi, i tu odstupanja biti neće.“
I Vučić se, dakle, te 1995. žalio na medijsku marginalizaciju. Najsvežiji podaci Transparentnosti Srbija, podaci za period 15. januar – 11. februar ove godine pokazuju da je marginalizacija ozbiljna alatka u rukama majstora. Onda za Glinu i Hrvatsku, danas za Beograd i Srbiju.
U beogradskoj dnevnoj štampi stanje je bilo sledeće:
Izborna lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd!“ bila je ubedljivo najzastupljenija na naslovnim stranicama dnevnih listova u prve četiri nedelje kampanje, a njeni kandidati i lider naprednjaka bili su u gotovo 90 odsto slučajeva prikazani u pozitivnom kontekstu.
Aleksandar Vučić, Siniša Mali, Goran Vesić i drugi kandidati sa liste (ukupno 13), kao i SNS, imali su 171 pojavljivanje na naslovnim stranicama devet dnevnih listova koji izlaze u Beogradu. Od toga 149 u pozitivnom kontekstu (87 odsto), sedam u neutralnom (4 odsto) i 15 u negativnom (9 procenata), i to svih 15 u listu „Danas“.
Prema istraživanju, drugi po broju pojavljivanja su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Saša Janković, sa ukupno 68, uglavnom u negativnom kontekstu. Od 68 naslovnica na kojima su bili, u pozitivnom svetlu su Đilas, Jeremić i Janković predstavljeni u 24 slučaja, u neutralnom u šest, a u negativnom 38 puta. „Gotovo sva negativna (37 od 38) su u tabloidima“, navodi Transparentnost.
„Da oslobodimo Beograd“ ima 24 pojavljivanja na naslovnim stranama i to 17 pozitivnih, pet neutralnih i dva negativna, dok lista Ivice Dačića ima 23 pojavljivanja – 17 pozitivnih i šest neutralnih. Lista Dosta je bilo i Dveri bila je na naslovnim stranama 20 puta i to 13 puta u pozitivnom kontekstu, dva u neutralnom i pet u negativnom, dok je lista Aleksandra Šapića na naslovnim stranama dnevnih listova izašla 16 puta od čega četiri puta u pozitivnom kontekstu, pet u neutralnom i sedam u negativnom.
Ostali imaju manje od 10 pojavljivanja.
U tečinoj vili: Može li Vulin da ćuti šest meseci
Vučić se još pred posetu Hrvatskoj dosetio da predloži šestomesečni moratorijum na sećanje (o čemu inače pišemo u ovom broju „Vremena“), mada neki misle da je to direktiva Aleksandru Vulinu, koji se ovih dana preselio iz tetkinog stana u tečinu vilu od nekih 300 kvadrata, ali i na ostale koji poput ministra odbrane stalno podižu borbenu gotovost čačkajući po vojvodskim vremenima koje bi Vučić da zaboravi.
Socijalisti su još prozirniji. U izbornim spotovima identifikuju se sa omladinskim radnim akcijama, mada je poznato da su za svoje vlasti u Beogradu izgradili samo masovnu grobnicu u Batajnici. I još tvrde da je Branko Pešić bio njihov, preteča Dačića i kompanije. Pešić je umro 1986, a da je nešto doživeo dolazak socijalista na vlast, koliko sam znao čoveka i njegovo intimno okruženje, siguran sam da bi se složio s ocenom Koče Popovića iz 1989. u intervjuu sarajevskom „Oslobođenju“: „Milošević je običan bankarski pacov, zbog njega će biti krvi do kolena.“
Dakle, jedni bi (SNS) da sve zaboravimo, a drugi bi (SPS) da se lažno predstave i, uz uspešnu marginalizaciju opozicionih stranaka, vode izbornu kampanju – od Vrginmosta do Savskog mosta.
Grupna hipnoza: Mač u srce
Koalicija na vlasti u suštini stvara utisak da je Srbija u punom zamahu (ekonomskom, diplomatskom, vojnom, socijalnom…), a da su beogradski izbori tek sporedna stvar koju treba brzo obaviti, da se ne gubi vreme i da posao ne trpi. Za razliku od uspešnog režima, lopovska i gubitnička opozicija, kako se opisuje u strogo kontrolisanim medijima, nema preča posla nego da se zamajava lokalnim izborima. To je predizborna slika koju režim emituje i još podjarcuje sukobe unutar slabašne opozicije.
Sanda Rašković Ivić u intervjuu za „Blic“ kaže:
„Prisutno je nešto što bi se moglo nazvati mesmerizmom. Mesmer je bio veliki opsenar u 18. veku, grupni hipnotizer, a dao je dosta i psihijatriji. Vučić je ‘uhvatio’ jedan deo građana, malo više od milion ljudi, i mahom onih, što bi pisac rekao, poniženih i uvređenih i opčinjava ih. On jednim vašarskim opsenarstvom kroz medije koje je okupirao vlada tim ljudima. Vlada njima i uz pomoć njih. Stalno im daje neku nadu, tražeći krivce u drugom, i obećava kažnjavanje tih krivaca. Oni su praktično njegov medij, ti očajni ljudi pretvoreni su u narkomane nade. Toliko su se navukli na tu nadu, bez nje ne bi mogli da žive, i Vučić im tu nadu prodaje, ne čineći u stvarnosti ništa konkretno za njih. Nekima je, poput penzionera, čak nešto i uzeo.“
Fridrih Mesmer, usput, poznat je po opisu scene: „I dok je mač leteo kroz vazduh, iskoristio je hipnozu da natera vojnika da raširi ruke i poželi dobrodošlicu maču u svoje srce!“
