Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Taman ste se privikli na MP3 format (MPEG 1 Layer 3, da nazovemo stvari pravim imenom) i odlučili da sve svoje ploče i kompakt diskove prevedete u ovu ekonomičniju formu, kad ono stručnjaci za pakovanje digitalnog materijala najavljuju novi još bolji i ekonomičniji format – AAC, ili Advanced Audio Coding (napredno kodiranje zvuka).
AAC je naslednik MP3 formata i pripada narednoj MPEG 2 generaciji fajlova, prihvaćenoj od Međunarodne organizacije za standardizaciju odnosno ISO-a. Ovaj format su zajednički razvili Amerika, Engleska, Japan i Nemačka, a iza projekta stoje Digigram (www.digigram.com), firma koja se bavi razvojem digitalnog audija, i Dolbi laboratorije (www.dolby.com) u kojima se rade istraživanja zvučnih signala uopšte.
Prednosti AAC-a u odnosu na MP3 su znatne, i to u najvažnijim kategorijama bitnim za kompjuterske mreže, pakovanje i distribuciju. Takođe, ovaj format ima softverska rešenja koja olakšavaju kriptovanje i štite od neovlašćenog presnimavanja. Upravo ovaj podatak izazvao je veliku pažnju muzičke industrije, a interesovanje firmi poput Sonija i Tauer rekordsa najavljuje da će format biti brzo prihvaćen, možda čak i nametnut kao novi standard.
Dakle, AAC je 30 odsto efikasniji od MP3 formata, uz mnogo bolji kvalitet zvuka; ima niži stepen semplovanja, tako da ostvaruje odlične rezultate na brzinama od 96 kilobita u sekundi (bolje nego MP3 na 128 kbps), sasvim dobre na 64 kbps, a može se slušati i na 16 kbps. To će reći da na jedan CD nosač možete smestiti i do osam puta više muzike nego kad koristite MP3 fajlove (ako ste baš toliko štedljivi), a tvorci AAC-a čak tvrde da je i pri tako „gustom“ pakovanju zvuk bolji nego kod MP3, odnosno da je veoma blizu mnogo komfornijem pakovanju na klasičnom kompakt disku. Brzina spuštanja fajlova sa mreže, sledstveno prethodno navedenom, znatno je veća, te je moguće spuštanje kvalitetnih muzičkih zapisa i u realnom vremenu. Očekuje se da ovaj format napravi i pravu revoluciju u emitovanju digitalnog radio programa, upravo zbog toga što je manje zahtevan po pitanju brzine.
Da biste kupili muzički album u formatu AAC (na adresi www.liquidaudio.com možete skinuti odgovarajući Liquid Audio plejer), potrebno je da platite oko 15 dolara ili 1,25 dolara u proseku za jednu pesmu, što je tužnija strana ove priče, naročito za one koji su se navikli da im se svira i peva fraj. Distributeri muzike ovoga puta misle ozbiljno, tako da vam se može dogoditi da ostanete prikraćeni za besplatan promotivni fajl (trenutno je aktuelan Erik Klepton „Got you On My Mind“) zato što dolazite iz zemlje kojoj su po pitanju pristupa muzičkim sadržajima uvedene restrikcije. Što se, doduše, da srediti čim se mašite za buđelar.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve