Novinarska profesija došla je neočekivano u žižu javnosti zahvaljujući čudnom sticaju okolnosti. Povod za diskusiju o stanju u medijima, paradoksalno, nisu dali ni Skupština niti udruženja novinara, već dva bizarna primera – nemontiranog materijala!
U disciplinovanim medijima iskakanja postaju upadljivija, pa naizgled nevažan detalj dobija razmere subverzije. Oba primera, u novinarskom smislu, bila su nezanimljivi poslovi, „uzimanje izjave“ na zadatu temu, podmetanje mikrofona ovom ili onom zvaničniku, da on ili ona izdeklamuju pripremljene recitacije za medije. Istinu govoreći, informativni program gotovo svih medija u Srbiji danas izgleda tako. Gotovo celu deceniju tako se degradirala profesija, jer političari ne odgovaraju na pitanja, ili su pitanja unapred orkestrirana. Ova praksa razvijena je još tokom Tadićevog vremena, pa se mora reći da novinari „kleče“ u nekoliko mandata.
Političari u Srbiji zadržali su, bez obzira na pozitivan ili negativan stav prema medijima u određenoj situaciji, jedan intiman, kvaziortački odnos prema novinarima. Obraćaju im se lično (dobro, to su ih možda naučili savetnici za medije), raspravljaju se s njima, jer se podrazumeva da ako postavljaju neprijatna pitanja mora da rade za opoziciju, ili ih pak jednostavno ignorišu. Novinar sa kritičkim stavom postaje meta, jer ako ućutkate njega/nju vi ste zapušili usta javnosti. Bilo je tu šutiranja, psovanja, ali i podmetanja poput famoznog intervjua koji je Ivica Dačić svojevremeno dao sagovornici bez gaćica. Bila je to skrivena kamera, sa namerom da se Dačić diskredituje. Tada nam je promakla činjenica da je novinarku glumila Plejbojeva zečica bez gaća. Time je jasno pokazano kako se u nekim medijima gleda na novinarke, koje imaju zadatak da „odobrovolje“ ljutite političare. Kada nije tako, postaju meta napada vlasti – najsvežiji primer su pokušaji diskreditacije Olivere Kovačević. Znate obrazac, prvo joj se zamera pristrasnost, pa veličina plate i na kraju udri po privatnom životu.
Podsetimo dakle na ta dva famozna primera kada je život probio cenzuru.
Prvi se odigrao u Skupštini kada je o tabloidima izjavu dala poslanica Gorjana Marinković iz Vulinove stranke. A bila gužva bože sačuvaj, te OEBS, pa doček Lazarevića u Nišu, niko kod kuće, pa se Gorjana ukazala pred novinarskom ekipom N1. U epskom primeru nesnalaženja, ova diplomirana komunikološkinja sa Megatrenda je preko noći postala hit na društvenim mrežama. Osim mucanja, trešenja glavom, grimasa, žena je izgovorila salvu nebuloza, ali joj se omakla floskula koju treba uklesati u kamen. Tabloidi pišu, kaže Gorjana, Perom očaja!!!
Shvatio sam da bi bilo potpuno svejedno o čemu je Gorjana govorila, mi smo zahvaljujući činjenici da je bila sama kod kuće saznali kako razmišljaju i govore oni poslanici koje retko čujemo u parlamentu, jer samo glasaju. Saznali smo i kakav kadar profesionalnih komunikologa školuje Megatrend. Zar ne bi bilo zanimljivo upoznati još neke interesantne ljude i čuti kako oni vide našu političku situaciju, naročito ako su to naši poslanici?
Danima se trudim da odgovorim na Gorjaninu metaforu „pero očaja“, kojom je opisala stanje u medijima, doduše onima koji kritikuju Vladu. Evo pokušaću pa šta mi bog da – nadovezao bih se na koleginicu i konstatovao da novinari žive u „čauri straha“, zbog koje su sprečeni da profesionalno obavljaju svoj posao. Kako mi ide, a?
Drugi primer je ministra Gašića koštao funkcije. Sigurno znate celu priču, videli ste snimke i jasno je da njegova švalerska šala o ljubavi prema novinarkama koje kleče zaslužuje osudu i kaznu. Premijer je reagovao zaista na vreme i najavio smenu vojnog ministra. Gašić je sazvao konferenciju, posuo se pepelom, ali gle čuda, nije odgovarao na pitanja novinara. Od saborca Vulina dobio je najveću podršku i razumevanje, jer ministar Vulin, zadužen za rad, boračka i socijalna pitanja, tvrdi da je najteže – ministru Gašiću! Pa dragi ministre Vulin, verovatno se najgore oseća koleginica, novinarka Zlatija Labović koju je dotični Gašić prvo direktno uvredio, a zatim se iste večeri izvinjavao telefonom. Ne verujem da je žena srećna što se našla u centru medijskog/političkog skandala sa seksističkim aluzijama. Ne verujem da će se bilo koja žena u Srbiji osećati sigurnije zbog Gašićevog obećanja da će se posvetiti „zaštiti žena i njihovog položaja“.
Zamislite da je u javnost dospela samo dosadna izjava Ministra data u Trsteniku. Ono što je napravilo razliku jeste kamera koja snima samo desetak sekundi stvarnog života pre nego što akter odglumi svoju ulogu. Znate, to je mahinalna radnja, kao kada vozači na semaforu odmah gurnu prst u nos jer nisu svesni da ih vidimo kroz prozor. Automobil je prostor njihove intime, baš kao i mediji za političare u Srbiji.
Na kraju, ova smena pokazala je da predstoji veliko tumbanje u stranačkim redovima SNS-a. Poslednjih mesec dana, ministarka Mihajlović bila je optužena za organizovanje državnog udara, stranku je napustio Saša Mirković, estradni menadžer i gradonačelnik Zaječara, a sada je smenjen Gašić, jedan od važnih poluga u vlasti Aleksandra Vučića. Što bi rekao deda Miloje: Mlogo će se tumba.
Pozitivna posledica ove unutarstranačke rasprave biće, nadam se, praksa nulte tolerancije za bahato ponašanje prema novinarima. Ipak, ne verujem u oktroisanu slobodu u novinarstvu, za nju se čovek uvek mora izboriti profesionalizmom i integritetom.
