Tridesetogodišnji Amerikanac Džeremi Džejnis osuđen je prošle nedelje na devet godina zatvora. Njegov greh? Slao je neželjene i-mejl poruke, ali „u količinama“. Ako ste pomislili da je kazna preoštra za takav greh, evo još nekih detalja. Džeremi je u svojoj kući instalirao 16 brzih linija za pristup internetu i dnevno je slao oko deset miliona poruka.
Po zakonima države u kojoj je osuđen (Virdžinija) nije zabranjeno slati spam mejlove, ali je pošiljalac obavezan da primaocima omogući da se opredele da li njegovu poštu i dalje žele da primaju ili ne (što je Džejnis izbegao služeći se lažnim identitetima i nepostojećim i-mejl nalozima, čime je prekršio zakon). Ako u vašem srcu još ima samilosti, da dodamo da je nudeći raznu falsifikovanu robu i usluge mesečno zarađivao u proseku oko 600.000 evra. Stručnjaci za marketing kažu da se na svaku, pa i najidiotskiju ponudu, odazove jedan odsto ciljanih. A on im je obećavao razne „šeme i kombinacije“ pomoću kojih se, navodno, moglo zarađivati i 75 dolara na sat.
Suđenje je održano u Virdžiniji zato što se u toj državi nalaze serveri firme Amerika onlajn, čijim se dobrim internet uslugama Džejmi služio. Budući da on sam živi u Severnoj Karolini, uz pomoć advokata pokušaće (u žalbenom postupku) da dokaže da sud nad njim nema jurisdikciju. Kako god da se slučaj okonča obećao je da se više neće baviti tim poslom.
Nekako u isto vreme kada je Džejnisu izricana presuda, ministri pravde Srbije i Crne Gore potpisali su u Helsinkiju Konvenciju o sajber kriminalu i Dodatni protokol koji ide uz tu konvenciju. Ceo tekst konvencije, na srpskom jeziku, može se naći na sajtu www.projuris.org/konvencije i toplo ga preporučujemo za čitanje. Konvencija definiše šta se sve smatra sajber kriminalom, upućuje države potpisnice da u sopstvenom zakonodavnom sistemu, po uputstvima koje konvencija daje, urede stanje i odrede kazne. Posebno je interesantan deo koji predviđa ekstradiciju prekršilaca zakona, naravno u skladu sa važećim zakonima i međudržavnim sporazumima. Predstoji, dakle, uređenje sajber prostora Srbije i Crne Gore i ne treba gajiti iluzije da će taj proces ići sporo. Regulisane kompjuterske mreže sve češće su uslov za bilo kakvo ozbiljnije ekonomsko ulaganje. Sajber hajduci nisu se nametnuli kao neki lobi koji bi te procese mogao da uspori, mada javnost za njih ima neke simpatije, prvenstveno zbog piratskih aktivnosti.
Dodatni protokol bavi se ksenofobijom i rasizmom na kompjuterskim mrežama, problemom sa kojim se i Srbija suočava u poslednje vreme, a koji bi uskoro mogao da izazove krivičnu odgovornost. Dakle, ko želi na internetu da priča ružno, moraće da potraži neko novo sajber utočište (a i njih je sve manje) ili da kopa rupu u zemlji.
Ohola brzopletost autora rubrike rezultirala je greškom u prošlom broju. Sajt www.mojblog.co.yu vuče koren iz sajta mojblog.com, a ne iz blog.hr. Smisao priče time se ne menja, ali činjenice treba ispravno plasirati, naročito kada je reč o ljutoj konkurenciji. Izvinite, svi.
