Evropa se prošle nedelje podelila. Ali ovo nije priča o referendumu, ustavu ili čemu slično, već o melodiji za mobilni telefon. Polovina Evropljana, barem tako tvrde mediji, za svoje zvono je ovih dana izabralo melodiju Luda žaba (Crazy Frog) dok onu drugu polovinu ta melodija izluđuje. U tu drugu polovinu komotno se mogu smestiti i članovi benda Coldplay, čiji je novi singl pao na drugo mesto britanske top-liste upravo pred pomenutom žabom. Gde god da ide ovaj svet, zvučna pratnja je sve neobičnija na tom putu.
„Krejzi frog“ je neobičan projekat. Reč je o nemačkom disko-miksu (što dosta govori) muzike iz filma Policajac sa Beverli Hilsa i komične imitacije dvotaktnog motocikla (autorstvo se pripisuje jednom nemačkom programeru koji je zabavljao okolinu imitirajući rad motora jednog svog drugara). Sve se to stopilo u animirani video-spot, zainteresovala se i kompanija Jamster, specijalizovana za prodaju melodija za mobilne telefone, i očas posla je pokrenuta reklamna mašinerija. Reći da se Luda žaba oglašavala „i iz rerne i iz pegle“ uvreda je za kampanju budući da mobilnih telefona ima daleko više nego rerni i pegli zajedno. Ko želi da sazna više o toj pojavi, da čuje o čemu je reč, a možda i da kupi melodiju za sopstveni telefon sve instrukcije i informacije naći će na www.axelf.tv. Na istom mestu nalazi se i video-spot, ali sa zamagljenim genitalijama žabe jer je bilo dosta javnih komentara na račun žabine bestidnosti.
Ovaj „žablji“ uspeh otvorio je mnoga pitanja. Prvi put se desilo da „zvono“ mobilnog telefona postane društveno prihvatljiva muzika, to jest da bude u konkurenciji sa najkreativnijim novim izdanjima (i još ih pobeđuje u toj trci). Drugo, reč je o finom poslu i finim paricama. Melodija nije skupa, ali se broj kupaca meri u milionima što raspaljuje maštu. Oni koji melodiju unose u telefon (i koriste, naravno) dele se na dve grupe. One mlađe kojima se sve to zapravo sviđa, i one starije kojima je sve to toliko odvratno da je postalo neodoljivo. Inače, ta moda se još nije prelila u Srbiju što je, takođe, interesantno.
No, jedna druga vest iz oblasti primene visokih tehnologija u Velikoj Britaniji za Srbiju je naročito interesantna. Poslednjih dana, naime, tamošnji stručnjaci se nadmeću u procenjivanju koliko će koštati nova lična dokumenta (lična karta i pasoš) koja sadrže biometrijske podatke (snimak lica, zenice oka, otiska prsta i slično) na mikročipu. Procena vlasti bila je da bi „po čoveku“ trošak trebalo da bude oko 93 funte (oko 11.000 dinara), građani bi to pokrivali iz svog džepa, a dokumenta bi važila deset godina. Londonski ekonomski fakultet (čuveni LSE) procenjuje da će trošak biti najmanje tri puta veći, ali i da će prouzrokovati brojne probleme. Tehnološki, dokumenta neće moći da potraju duže od pet godina, „čitači“ dokumenata se pokazuju nepreciznim, a i njihova cena biće gotovo astronomska (možda i šest hiljada evra po aparatu, umesto predviđenih petsto, a to treba pomnožiti sa brojem kontrolnih mesta).
Nije rđavo pratiti ovu priču, pogotovu ako se želi na „belu šengensku listu“, a što pretpostavlja zamenu barem pasoša u SCG. Po britanskoj optimističnoj računici taj posao teško može da košta manje od milijardu evra, a pasoš bi građane koštao najmanje sto evra. Posle toga, čoveku ne ostane ništa drugo nego da se opusti uz Crazy Frog.
