Poslednja poseta Berlinu od pre nekoliko dana još jednom me je podstakla da adresiram pitanje: gde je zastalo između proevropske Srbije i proevropske Evrope?
Predsednik spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, socijaldemokrata, Mišel Rot rekao je da je 10 godina vođena pogrešna politika Nemačke Vlade prema zapadnom Balkanu. Stabilokratija, kao političko uređenje koje je na nama testirala Angele Merkel, nije dala očekivane razultate, ali šta se zapravo očekivalo? Stabilnost? Da li je velike ambicije da se zapadni Balkan demokratizuje i bude deo Evropskog političkog prosotra zamenila samo jedna ambicija: da ne ratujemo svakih nekoliko decenija između sebe? Kako je onda ta ideja na vrh političke scene izbacila onoga najsklonijeg avanturama pogibeljnim po živote drugih, za šta je i 1990-ih pokazao osebujan talenat?
Zarad očekivane stabilnosti svesno se žmurilo na neispunjavanje standarda Evropske Unije u Srbiji, da bi se takvim trivijalijama nesputan piroman mogao baviti gašenjem vatre. Stvari po evropsku budućnost Srbije dodatno komplikuje transfer stabilokratije u autokratiju u izvedbi upravo Aleksandra Vučića. Ocena visokog zvaničnika Bundestaga da je i takva politika bila pogrešna vredi ukoliko znači promenu te politike. U Berlinu sam mogao da čujem da nema održivih rešenja sa autokratom na čelu i nema više zamene za demokratiju u vidu stabilokratije. Da, mislim da se to može nazvati promenom politike.
Vreme je za promene
Držim da sam dobro razumeo i poruke poslanika Bundestaga koji se kroz nadležni skupštinski odbor bave pitanjem zapadnog Balkana, da kriza između Srbije i EU nije počela sa razilaženjem u spoljnoj politici zbog neuvođenja sankcija Rusiji, ta kriza je sada samo dovoljno vidljiva svima i to je osnovna razlika. Gušenje medija, korupcija enormnih razmera i kriminalizacija društva u Srbiji tek sada postaju tema za evropske zvaničnike, iako su postojali sve vreme vlasti Aleksandra Vučića.
Pozitivni izveštaji evropskih birokrata o napretku Srbije koji su stizali sa idejom da se očuva to malo stabilnosti značilo je žrtvovanje autentične podrške građana Srbije privrženih ideji evropskih vrednosti i daljim integracijama u EU, a sa druge strane nije izrodilo čak ni tu stabilnost, naprotiv. U Nemačkoj, među socijaldemokratama danas, se vidi kako izgleda Bosna i Hercegovina i njeni izbori kada Aleksandar Vučić na njih pokuša da utiče. Njima to deluje kao da Sbija destabilizuje region. Jasno se iz Nemačke Vlade vidi i kako izgleda Crna Gora kada Aleksandar Vučić pokušava da diskredituje ideju njihove evropske budućnosti, pošto je to u Srbiji prethodno vrlo posvećeno sprovodio. Savetnik kancelara Olafa Šolca za spoljne poslove, gospodin Valau, vidi da se Otvoreni Balkan prilagođava samo uskim interesima ostanka na vlasti, ali ne i ubrzanju procesa evrointegracija.
Kada bivši predsednik evropskog Parlamenta Martin Šulc kaže da je za srpsku demokratiju suštinski važna Demokratska stranka, razumem da ne pričamo kurtoazno, jer smo se složili da stabilokratija kao desetogodišinji promašeni koncept namenjen Srbiji, nije podrazumevala ni jaku ni slabu opoziciju u parlamentu Srbije – stabilokratija je u izvedbi Aleksandra Vučiča značila nikakvu opoziciju, njeno apsolutno nepostojanje.
Razumele su nas naše kolege socijaldemokrate da danas Demokratska stranka postoji uprkos ideji da mora biti uništena. Upravo zato smo jasno shvatili generalnog sekretra vladajuće Socijaldemokratske partije, da smo mi njihovi strateški partneri bili i ostali svaki put kada se Srbija zaista kretala ka Evropi. Ovog puta su nas svi oni zajedno nedvosmiseno uverili da je vreme da se Srbija ponovo pokrene.
Autor je narodni poslanik DS i član skupštinskog Odbora za spoljne poslove
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
