Namagarčeni slonovi

Pre par nedelja internet su preplavile spekulacije da bi osnivač Fejsbuka i milijarder Mark Zakerberg mogao da se kandiduje za predsednika SAD već na narednim izborima. Pretpostavka je da bi na drugoj strani bio aktuelni predsednik Tramp, što bi teoretski značilo da bi Zakerberg bio kandidat demokrata. On sam se svojski trudio da takve glasine demantuje, ali mu mnogi ne veruju. Odnosno, više veruju njegovim delima. A prvi čovek Fejsbuka je poslednjih meseci počeo ubrzano da angažuje najbolje američke političke konsultante, posebno one verzirane za izborne kampanje.

Takođe, Zakerberg je krenuo na jednogodišnju turneju tokom koje planira da obiđe svih pedeset američkih država i „sluša narod“. Pa, ako to nije uvod u izbornu kampanju, onda šta je?

Hm, možda nešto mnogo ozbiljnije. Možda su SAD u svoj svojoj veličini previše male za ambicije čoveka koji će 2020. jedva ispuniti osnovni uslov za kandidovanje, da bude stariji od 35 godina. Njegov Fejsbuk trenutno ima više od dve milijarde korisnika u celom svetu i aktivan je na 140 jezika. Mark Zakerberg u poziciji je da postane globalni politički lider, tačnije jedino što ga sprečava je to što se u politiku ne razume previše. A to nije veština koju je teško naučiti, posebno ako angažuješ vrhunske savetnike.

Svetski mediji puni su bombastičnih tekstova o tome kako su informacije postale vrednije od nafte. Britanski „Gardijan“ je, pre nekoliko dana, kao o vodećoj temi, pisao o tome da je Silicijumska dolina u poslednjih desetak godina postala najveći finansijer američke politike i najveći lobista. Pritom, kada se kaže Silicijumska dolina misli se na pet, šest velikih kompanija (Gugl tj. Alfabet, Majkrosoft, Epl, Fejsbuk, Amazon) koje javnost oprezno (jer su veliki sponzori i oglašivači), ali sve češće naziva monopolistima. Kritičari kažu da ove kompanije bez većih problema mogu da kupe (preuzmu) svakoga ko im se ukaže kao konkurencija, a one koji bi tome da se odupru jednostavno unište. Trenutno ne postoji ni naznaka da bi američka vlada ili država bila u stanju da razbije bilo koju od ovih kompanija kao što je 1911. urađeno sa Standard Oilom, naftnim monopolistom i verovatno najvećom kompanijom koja je ikada postojala na svetu.

Amerika u budućnosti možda više neće biti podeljena na slonove i magarce, odnosno republikance i demokrate, već na informatičku oligarhiju i ostale. Ta oligarhija bila bi u posedu većine informacija, s tim da je razumevanje tog vlasništva za većinu nas vrlo komplikovano. Za razliku od nafte ili čelika, ista informacija može imati više vlasnika, a moć je kod onoga ko ih kontroliše.

Epl ili Gugl su tako praktično nedodirljivi u Americi, dok poreske kazne od više milijardi evra na koje ih je EU osuđivala zbog kršenja zakona deluju kao peckanje u poređenju sa profitima koje prave, ako im je profit i dalje jedini cilj. Novac koji izdvajaju za politički uticaj govori nam da su razumeli da moraju politički da se zaštite. Tako da svih pet džinova otvaraju velika predstavništva u Vašingtonu, s tim da tamo nemaju nameru da prodaju nego da kupuju. Dok ne obezbede većinski paket.

Uostalom, šta to Mark Zakerberg može da „čuje“ od ljudi u Americi, a da to već ne zna iz njihovih (tj. naših) postova i statusa. Koje pravimo u Vindouz, Android ili Ios okruženju, a čuvamo na Amazonovom klaudu.