Dakle, živite daleko od Srbije (Balkana) ili ste na službenom putu i neizdrživo vam se prijeo burek, recimo, usred Njujorka. Ako mene pitate, idite u restoran Đerdan 3, to vam je u zapadnom delu 38. ulice na broju 221, Menhetn znači. Nisam bio, nisam probao, ali od svega što mi je ponuđeno na Guglovim mapama, to mi se učinilo najprihvatljivijim. Inače, buregdžinica u Njujorku ima onoliko! Domaći jogurt se podrazumeva.
Ko se malo vrteo po Guglu svakako je do sada provalio da ovaj nekadašnji pretraživač, a u budućnosti dobar kandidat za jednog od internet monopolista (u najširem smislu) poseduje izuzetno kvalitetne mape sveta, uključujući i satelitske snimke. Neki delovi sveta su preciznije obrađeni, neki manje precizno, ali postavlja se pitanje zašto bi neko sav taj posao radio, kad ne mora. Jedan od mogućih odgovora nudi se na maps.google.com. Na toj adresi nalazi se takođe karta sveta, sa detaljno obrađenom Severnom Amerikom, Japanom i Velikom Britanijom i unetim podacima o mnogim biznisima koji su poželeli da se tu nađu, uključujući i gore pomenuti Đerdan 3. Ideja je da dolaskom na sajt ukucate šta vas u nekom gradu ili delu grada zanima i maps.google vam daje odgovor gde tu svoju potrebu možete da zadovoljite. Takođe, moguće je i ukucati ime grada i biznis ili uslugu koja vas zanima (na primer: burek, NYC) i kao rezultat pojavljuje se mapa tog grada sa obeleženim lokacijama.
Ni to nije sve. Budući da razumeju strukturu interneta, menadžeri Gugla dopuštaju zainteresovanim vlasnicima drugih sajtova da preuzmu delove njihovih mapa i upotrebe ih na svojim internet prezentacijama. Uslovi Gugla su da mora biti jasno da je mapa njihova, da se logo Gugla ne sme zloupotrebiti ni na koji način, kao i da Gugl zadržava pravo da uz mapu kači i sopstvene reklame. Ovo poslednje je suština priče i jedan od razloga što ovaj sajt poslednjih meseci beleži ogroman porast profita.
One koje zanima kako do mapa mogu doći i šta s njima posle da rade upućujemo na www.google.com/apis/maps. Tamo se pojašnjava tehnologija korišćenja; u najkraćem, korisnik uzima mapu i na već postojeće podatke može da doda i neke nove. Recimo, neki bloger može da obeleži tačke koje su važne onima koji prate njegovo pisanje i da takvu mapu upotrebi na svom sajtu. Firma može da ubeleži svoje filijale i tako dalje.
Ovakve primenjene mape spadaju među najatraktivnije internet aplikacije (bliske) budućnosti. To važi i za Srbiju i Crnu Goru i već ima nekoliko projekata ozbiljno posvećenih tom cilju, ali se za sada nijedan nije nametnuo kao lokalni lider. Ne treba čekati da se Gugl seti ovog prostora jer se to neće dogoditi preterano brzo. Sigurno je da će tom sajtu prioritet biti bogatiji deo Evrope koji, takođe, još nije obrađen. S druge strane, nije loše razmišljati i o dvosmernoj saradnji, odnosno nuđenju potrebnih podataka Guglu kako bi se SCG što pre našla u tom društvu. A reklamama bi se već nekako dogovorili.
