Da su se automobili razvijali tako brzo kao kompjuteri, danas bismo imali auto koji ide 1000 kilometara na sat, a troši kašiku benzina, izjavio je svojevremeno Bil Gejts, nastojeći da ilustruje brzinu razvoja informatičke tehnologije. Da, ali bi se takav automobil slupao na prvom ćošku, poručili su mu predstavnici auto-industrije, aludirajući na stabilnost Windowsa. Od tih peckanja prošlo je nekoliko godina, a među kompjuterima i automobilima zavladala je velika ljubav.
Kompjuterizacija automobila nije udarna tema ovogodišnjeg sajma automobila u Beogradu, ali jeste u Njujorku na tamošnjoj Međunarodnoj auto-izložbi, koja se održava u isto vreme. Kompjuteri ne samo da su zavladali kabinom nego se i broj čipova koji su ugrađeni u motor znatno povećao i to sve više u osnovnom paketu koji ide uz neki model automobila.
Najveće promene primećuju se, naravno, na instrument tabli, koju sve češće zamenjuje LCD ekran. Sve veći broj autmobila ima priključak za MP3 plejer budući da, recimo, vlasnici iPod-ova žele da odabranu (i skupo plaćenu) muziku slušaju uvek i svuda. Sve više se priča o unutrašnjosti kabine kao o modernoj dnevnoj sobi, inače aktuelnom konceptu i kada je stanovanje u pitanju. Ideja je da automobil „prepozna“ vozača koji je seo za upravljač i da mu ponudi „njegov automobil“. To ne znači samo da se na ekranu pod volanom pojavi vozačev „desktop“ već da se i funkcije motora prilagode omiljenom stilu vožnje.
Jedan od najvećih hitova kompjuterizovanih automobila je „kontrola dinamičke stabilnosti“, što omogućuje da se greške vozača ispravljaju tokom vožnje, brže nego što vozač stigne da reaguje. Sledeći korak, smatraju stručnjaci, jeste predviđanje mogućih situacija, odnosno izbegavanje mogućih nezgoda. Proizvođači automobila znaju o vozilu i njegovim mogućnostima više od vozača i mogu pripremiti automobil za razne situacije, do te mere da u naročito opasnim situacijama kompjuteri mogu preuzeti upravljanje. Naravno, uz pomoć odgovarajuće putne signalizacije i ostalih automobila koji učestvuju u saobraćaju i koji su takođe kompjuterizovani.
Posebna priča su sistemi za uspostavljanje optimalne potrošnje goriva, koji pomažu i kod prebacivanja stepena prenosa, kao i kod kočenja i ubrzavanja. Ali, još uvek se vozaču ostavlja na volju da li će sve ove mogućnosti da iskoristi ili će se opredeliti da vozi „na suvo“.
Ako vam je simbioza automobila i računara koliko-toliko logična, šta ćete reći na kompjuterizovanje pez figurica? Elem, neki dovitljivac je smislio da umesto šaržera za pez bombone ugradi MP3 plejer, ostavljajući mogućnost da se figurica menja (nigde mesta za bombone?). Veruje se da će kolekcionari lepo odgovoriti na ovaj izazov, a prva serija figurica koje se mogu zakačiti na plejer inspirisana je Ratom zvezda. Sam plejer košta oko 100 evra i za sada se prodaje samo u Americi.
