Da li vam je potreban laptop na putu? Ovo pitanje postavio sam sebi samom kada sam pre nekoliko dana krenuo na sedmodnevni put u inostranstvo, tačnije kada sam se pakovao i razmišljao da li da ponesem i kompjuter. Da se razumemo, meni je kao i većini ljudi računar neophodan gde god da krenem i koliko god da se kratko zadržavam, ali sam se zapitao treba li mi još neki osim ovog koji nosim u džepu u vidu pametnog telefona.
Sa skromnih 16 Gb memorije moj telefon ima ravno sto puta više prostora za čuvanje informacija nego moj prvi laptop od pre dvadeset godina. Ekran je dovoljno veliki da se na njemu može gledati film, a da sam pravovremeno pribavio blutut tastaturu ne bih sada morao da kucam tekst na hotelskom kompjuteru koji ne dopušta podešavanje na srpska slova. Tako da ih unosim naknadno, kopirajući ih iz nekog starog teksta na mreži. Pisanje teksta ne telefonu bi mi ipak bilo previše.
Na ovaj neobičan potez sam se odlučio jer je, osim što me je mrzelo da teglim laptop, počelo da me nervira otvaranje računara prilikom ulaska u avion, pa i zahtev policajaca da ga uključim kako bi se uverili da zaista radi, da nije samo maska za kojekakvu elektronsku zavrzlamu koja bi mogla fatalno da utiče na let.
Smart telefon, opet, ima sve što čoveku može da zatreba na putu, a toplo preporučujem da ga malo prethodno proučite. Spustite pre puta sve korisne aplikacije, od navigacije do onih koje pomažu u šopingu ili pronalaženju prevoza.
Nevolja je što morate da isključite prenos podataka čim se približite granici što vas digitalno osakaćuje. Ali sve je bolje nego da vas dohvati strani operater i krene da vam tovari kilobajte. Ne gine vam par stotina evra bezrazložnog ceha. Srećom, postoji vajerles, manje-više u svakom kafiću ili prodavnici, tako da mejlove možete proveravati svako malo.
Postoji i bolje rešenje. Kupite prenosni vajerles modem (da ne reklamiram sada marku) u koji možete da ubacite lokalnu sim karticu za prenos podataka. Bolji modeli mogu da podrže povezivanje do deset uređaja, što će reći da cela porodica može da se priključi po ceni samo jedne kartice. Sve, telefoni, tableti, laptopovi (ko nosi), video-igre. To je najbezbedniji i najjeftiniji način, sem grebanja o tuđu bežičnu mrežu, naravno. Nabavite zato i dodatno punjenje, usb bateriju, koja će vam produžiti rad aparata kada ste daleko od izvora struje, a ima modela koji se pune na sunce ili mehanički, okretanjem ručice.
Većina putnika danas nosi tablet ili ultra noutbuk, ali ja sam odlučio da putujem samo sa telefonom. Izveštavam da mi ništa nije nedostajalo, od surfovanja do komuniciranja, sve društvene mreže, telefoniranje preko skajp plusa, nizašta nisam bio prikraćen.
Zato sam primetio novu pojavu. Više nigde nema internet kafea, odnosno mesta na kojima za neki sitniš možete da koristite pravi računar. Pre deset godina bilo ih je na svakom koraku, a u poslednjih pet sasvim su iščileli.
Kao što ćemo se za koju godinu sa setom prisećati kako smo nekada sa sobom nosili laptop. Moj od sada sedi kući.
