Mnogo buke oko malo toga – Ovo što je vlada obelodanila liči na očajnički pokušaj vozača kome je auto stao, a on diže haubu i produvava svećice sve verujući da je samo to razlog što je motor prestao da radi

Mere: To je mogla i moja baba

Za ono što je pripalo Lazaru Krstiću da saopšti kao reformske mere vlade nije mu trebao Jejl. Megatrend bi bio dovoljan. Ali, ovi na vlasti zadovoljno trljaju ruke. Počelo je, počelo… A u suštini nije počelo ni grebanje po pokorici suštinskih srpskih ekonomskih problema. Ne bih da budem zlurad, ali kakve su bile najave, čovek bi očekivao više od onoga što je vlada obelodanila u utorak, na takozvanoj javnoj sednici.

Više o tome čitalac će pronaći na stranicama koje slede, ali obuhvat tih mera i njihovo dejstvo daleko su od toga da uklone ekonomske „noćne more“ Aleksandra Vučića, a kamoli da Srbiju spasu od bankrota kojim ovi na vlasti prete svaki čas. Što bi rekla deca: „To je mogla i moja baba!“

Ali, nemojte potceniti ono što je saopšteno. Srbija će, po svemu sudeći, sklopiti novi aranžman sa MMF-om, a onda će oni izdiktirati recept: biće to gorka pilula, ali će, verujući u sopstvenu moć da opsene javnost, ovi što su sada na vlasti reći da sila boga ne moli i da oni to ne bi nikad uradili da nisu morali.

Tako treba shvatiti i ovo što je saopštio mlađani ministar finansija. To je uvodno poglavlje u MMF-ov akcioni plan koji je verovatno već napisan. Odnosno, oni ga imaju u svakoj fioci radnih stolova službenika kojima zapadne dužnost disciplinovanja gubitnika kao što je Srbija. I to je jednostavan recept: tuci magare dok je u blatu.

Koliko do juče deo vladine koalicije protivio se MMF-ovom rigoroznom tretmanu i to je tačka na kojoj će, kako sam predvideo u prošlom broju „Vremena“ u ovoj istoj rubrici, biti testirana čvrstina koalicione armature s velikim šansama da pukne i da vanredni parlamentarni izbori budu jedino rešenje.

Tako će, bilo izbora odmah ili malo posle, Srbija posle Brisela dobiti i drugog tutora – MMF. Ovi prvi već se uspešno staraju da ne skrenemo s „evropskog puta“, a ovi drugi će se potruditi da živimo što lošije u granicama otplativosti državnog duga. Ne, nisu Vučić i njegova vlada glavni krivac za ta tutorstva i nije korektno okriviti ih za sve što nas je snašlo. Ali, onda barem bi bio red da iznuđene poteze ne predstavljaju kao njihovih ruku delo, nego lepo da priznaju da su i politički i ekonomski suverenitet zemlje predali drugima u ruke, pa šta bude. A gore od ovoga teško da može biti.

Konsolidovani bilans, nakon decenijske pospanosti u vreme rušenja Berlinskog zida, knjigovodstveno beleži manjak i u političkom i ekonomskom potencijalu Srbije. Ovaj ekonomski izmeren je kreditnim statusom „BB minus“ što poskupljuje dalje zaduživanje radi očuvanja bilo kog bilansa i jedini spas biće u prihvatanju MMF-ove recepture. Bez tog svetskog žiranta bankrot Srbije bi zbilja nastupio već dogodine.

Ovo što je vlada sada obelodanila liči na očajnički pokušaj vozača kome je auto stao nasred puta, a on diže haubu i produvava svećice sve verujući da je samo to razlog što je motor prestao da radi.

Rovovi: Đilas je kriv za sve

Ono što dodatno zabrinjava jeste dalje produbljivanje rovova na unutrašnjoj političkoj sceni. Beograd je doveden na ivicu bezvlašća, a udarnički se radi i na potkopavanju vojvođanske vlade. Potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlović izjavila je pre neki dan da gradska javna preduzeća u Beogradu bolje rade od kada je smenjen Dragan Đilas. Mogla je da kaže i da je kiša prestala da pada od kada je Đilas smenjen. To je barem dokazivo.

Đilas nije ostao dužan i, reagujući na mere vlade i agresivne nastupe pomenute ministarke energetike, saopštio je: „Ako u današnjem danu i postoji nešto od čega sve nas koji vršimo vlast treba da bude sramota, onda je to svakako odluka da cenu vaše nesposobnosti naplatimo lekarima, profesorima, sudijama, medicinskim sestrama, vaspitačicama i policajcima koji niti su krivi, niti treba da ispaštaju što Srbija ima ministre koji ruše mostove, zidaju kanale Vardar-Morava ili nisu u stanju da pošalju ispravan račun za struju iako sede na najodgovornijim mestima u Vladi. Molim vas da ubuduće sebe i gospodina Krstića u isti koš ne stavljate, on je samo neiskusan, a vi ste provereno loš ministar“, naveo je Đilas.

Ovakva vrsta prepucavanja još će da se pojača i bitka za vlast u zemlji ograničenog političkog i ekonomskog suvereniteta biće sve žešća. Daleko sam od ideje o bilo kakvoj sabornosti kao modela za rešavanje nagomilanih problema. Kad smo glumili to stanje „duha nacije“ najviše smo nadrljali. Ali, politička borba pred sve izvesnijim parlamentarnim izborima ne bi smela da se pretvori u prljavu kampanju posredovanu televizijskim duelima gde bi jedni drugima „lomili zube.“

Zanos: Šta je poručio Tomislav Nikolić

Uzaludan je, verovatno, svaki apel da političari budu dostojanstveni, ali u situaciji kad je postalo belodano da smo političke i ekonomske golje, možda je to dobitna kombinacija. Samo još to nisu probali. A izgleda i da neće. Evo, nestranački predsednik svih Srba jasno je identifikovao razdoblje naše propasti – od 2003. pa sve do rekonstrukcije aktuelne vlade.

Tomislav Nikolić je, naime, rekao da je sektor finansija i privrede pred krahom zahvaljujući neodgovornom i bahatom načinu upravljanja od 2003. godine pa do nedavne rekonstrukcije vlade i da je vreme da se na to stavi tačka.

„Može se reći da je upravljanje tim sektorom ličilo na okupaciju. Bogaćenje pojedinaca i nedomaćinsko upravljanje javnim finansijama bili su decenijska konstanta. Nemoral i nedostatak empatije odslikavao je tu političku kvazielitu, koja je iz svojih luksuznih automobila, odevena u garderobu koja košta koliko nečija godišnja plata, sa prezirom gledala one koji su za taj luksuz grcali i radili“, rekao je predsednik Nikolić.

Prema njegovim rečima, kako je većina medija bila u službi te kvazielite, narod, koji je sa teškom mukom prehranjivao svoje porodice, neprestano je informisan o tome da nema drugog načina, nego da zadužuje sebe i svoje potomke.

Nikolić je istakao da drugog načina ima, a to je paket mera vlade Republike Srbije, kao jedino moguće rešenje kako bi građani Srbije imali mogućnost da rade, pošteno zarade i obezbede pristojan život za sebe i svoje porodice.

On je zatražio od vlade Srbije da se vinovnici dosadašnjeg katastrofalnog stanja u Srbiji procesuiraju, da se istraži poreklo njihove imovine i da se privedu pravdi oni za koje se ustanovi da su prekršili zakon, saopštila je pres služba predsednika Srbije.

„Razlog za to nije samo u zadovoljavanju pravde, već i davanju primera i stvaranju osnova za izgradnju sistema koji će moći da odgovori na pitanje: da li smo u stanju da stvorimo državu u kojoj više nije važno ko je na vlasti, već da se izgradi sistem takav da obezbedi da onaj ko je na vlasti vlada u interesu građana, a ne u svom sopstvenom“, rekao je predsednik Nikolić.

Ako je već taj period od 2003. pa do rekonstruisanja vlade uporedio sa okupacijom, onda predsedničko slovo naciji liči na govor oslobodioca koji uzima u ruke mač revolucionarne, ili je bolje reći radikalne pravde. Rekonstruisana vlada samo treba da napravi spiskove.