Ispravka autora za ovaj tekst, u broju 779, kliknite na link, pa na dno teksta
Nisu retki korisnici koji kažu da im je internet, na ovaj ili onaj način, indirektno „spasao život“. Za razliku od njih, 69-godišnja norveška umetnica Karin Džordal može pre svega da zahvali internetu što je danas živa. Ova gospođa živi u Kaliforniji i u svojoj kući instalirala je veb-kameru kako bi mogla da održava kontakte sa sinovima, a da to ne košta „boga oca“. Pre desetak dana kolabirala je u kući (posledica dijabetesa) i ostala da leži, srećom u vidokrugu kamere. Pomoć je stigla, verovali ili ne, sa Filipina, gde živi jedan od njena dva sina.
Čistom srećom sin je bacio oko da vidi šta mu majka radi, što inače radi nekoliko puta nedeljno. U tom trenutku njegova majka bila je bez svesti oko dva sata. Kada ju je ugledao nepomičnu, najpre je bezuspešno pokušavao da je „probudi“ zovući je telefonom. Postalo mu je jasno da nešto mnogo nije u redu, pa je brže-bolje pokušao da pozove policiju i hitnu pomoć u Kaliforniji, ali nije uspeo da dobije vezu (verovatno prednost imaju lokalni pozivi, jer ko u tamošnjoj hitnoj pomoći očekuje poziv sa Filipina). Očajan, pozvao je brata koji živi u Bergenu u Norveškoj. Brat je oženjen Amerikankom, koja se odmah setila koga treba pozvati u ovakvoj situaciji i sa udaljene lokacije. Hitna pomoć je stigla za deset minuta, a braća su, svaki iz svog kraja sveta, internetom pratili kako lekari (uspešno) reanimiraju njihovu majku.
Kamere u kući, dakle, ne moraju imati samo negativne posledice kao što je to svojevremeno prognozirao Orvel. Ili, bolje rečeno, kontrola građana neće biti vizuelna, kako je on predviđao, već prevashodno administrativna, što ne mora biti manje jezivo (od kamere se lakše može sakriti).
Kad smo kod administracije, još jedan prošlonedeljni događaj zaslužuje malo pažnje, ovoga puta u pozitivnom smislu. Novoizabrana kancelarka Nemačke Angela Merkel stavila je na muke urednike zvaničnih sajtova svoje države. Stavila im je do znanja da joj „u životu“ ne pada na pamet da za svoju zvaničnu prezentaciju koristi adresu bundeskanzler.de tj. „saveznikancelar.de“, već bundeskanzlerin.de tj. „saveznakancelarka.de“. Sve bi to bilo u redu da ova druga adresa nije zauzeta. Još pre sedam godina, bez mnogo muke, zakupio ju je jedan Nemac prognozirajući da će pre ili kasnije žena postati premijer Nemačke i da će biti osetljiva po pitanju roda. Naravno, spreman je da adresu ustupi pod određenim uslovima, o čemu se trenutno vode pregovori. Do tada, na pomenutoj adresi stoji njegovo objašnjenje, kao i upozorenje da je zakupio još jednu adresu, „saveznapredsednica.de“. Da je reč o pravom gospodinu, pokazuje i to da sa ovog sajta upućuje na adresu koju Angela privremeno koristi bundeskanzlerin.bundesregierung.de, a isto se dešava i ako pristupite sajtu kojim se donedavno dičio Gerhard Šreder, onom već pomenutom za muškog kancelara.
Za razliku od Nemačke, u Srbiji to nije preterano važno, čak ni princezama. Tako se Jelisaveta Karađorđević prošle godine kandidovala za „predsednika“, o čemu se i danas možemo obavestiti na njenom još uvek aktivnom sajtu www.jelisavetakaradjordjevic.org.
Kada je reč o Vladi Srbije situacija je jednostavnija budući da u njoj nema žena. Doduše, u slučaju ministra poljoprivrede javljaju se čudne gramatičke greške, pa tako piše da je ministar „rekla, izjavila“ i slično. Proverom na sajtu samog Ministarstva poljoprivrede potvrđuje se da je reč o ministru, a ne o ministarki, ali se i tu gramatičke greške ponavljaju pa se može zaključiti da je ovaj ministar pravi baksuz.
