ZORAN ŽIVKOVIĆ: Obično se kaže da narod ima vladu kakvu zaslužuje, e, trebalo bi da i vlada ima narod kakav zaslužuje, a sto puta sam pomislio da je mom kabinetu priličio kvalitetniji, iskreniji i poletniji narod. Nije normalno da mene više ceni Kolin Pauel nego neki članovi Skupštine, pa i više nego neki članovi moje stranke.
NEBOJŠA ČOVIĆ: Narod?… Koska neopevana! Ako mu podilazite, onda ste populista, ako ga pritegnete – tiranin ste… Bio sam hiljadu puta na Kosovu, pregovarao sa Kurtom i Murtom, natezao se sa, što bi Kostica rekao, Arnautima ali i sa našima koji umeju da budu i te kako zadrti, računao sam: onaj ko se bori za Kosovo sledi kneza Lazara, biće cenjen i ako tamo doživi poraz, a mora da ga doživi… Narod je, međutim, ispao gorki nezahvalnik, zlopamtilo i inadžija! Napustio sam Miloševića čim sam shvatio kakav je to čovek, ne mislim da mi za to treba dati orden, ali mi ne treba ni stalno nabijatii na nos, dogodio se peti oktobar, jedanaesti septembar, uhvaćen je Sadam, otišao Mateus, za birače sam i dalje Slobin bivši potrčko koji je zaigrao na kartu Kosova iako ga za svetu zemlju u stvari boli uvo, pa zar mi nije bio odličan i slogan, „Kad je teško – Čović“. Međutim, čim je video da mu se neko preporučuje za tu njegovu konstatnu situaciju, narod je glasao da mu nije teško, da mu je super! Narod iz koga potiču ličnosti poput Nade Kolundžije nema nikakvu budućnost, hvala!
DRAGOljUB MIĆUNOVIĆ: Vox populi, vox Dei, glas naroda, glas Boga, samo što ja u boga ne verujem, u narod još manje.
VOJISLAV KOŠTUNICA: Ocenjivati narod nezahvalan je i nebogougodan zadatak, čak i kad bi se radilo o običnim narodima kakvi nastanjuju, ne znam, Hrvatsku, Mađarsku… U nekoliko navrata narod je pokazao izuzetnu zrelost i dalekovidost, mislim dakako na predsedničke izbore gde sam trijumfovao tri puta uzastopno… Mnogi mi čestitaju za slogan „Reč je reč“, a to je derivat narodnog duha, zašto ovo govorim, pa ako je narod nešto smislio onda za dobrobit naroda to može i da se prenebregne: jesmo pre izbora kazali da nećemo sa radikalima u koaliciju, ali je u narodnom interesu da dobije što bolju vladu, to je mnogo važnije nego da stranka ili njen vođa dogmatično drže reč.
VLADAN BATIĆ: Nudio sam emancipaciju od crnogorštine, hteo sam da vratim smtrnu kaznu, narodu je pripajanje Karlobaga preče nego raskid sa Podgoricom, dobro, nije nikakva tragedija biti van skupštine do narednih izbora, i St. Protić i ja imamo svak svoju profesiju, u politiku smo ušli da pomognemo, ako narod misli da može bez nas, neka ga, ali, iskren da budem, bez nas… – nije to to.
MIROljUB LABUS: Srbija je velika vizija, srpski narod treba da bude lider na Balkanu, ali je Srbija nestručna, neškolovana, samim tim i nesvesna svega što mi – koji to sve jesmo – možemo i želimo da joj pružimo. Obelodanili smo lopovluke vlasti, tek svaki deseti birač pokazao se dostojnim toga, ali mi ne bismo bili naučna elita ako ne bismo znali da izračunamo i vreme koje biračkom telu treba da sazri… Ocena? Pa sedamnaest plus, na skali od sto, ha, ha, ha, to je znatno više nego što je narod dao nama!
VUK DRAŠKOVIĆ I VEljA ILIĆ: Ovaj više od pola stoleća obeskraljeni (zaplače se, ali se brzo pribere) nacion, ma narod, bre, hoće da puši, hoće domaće cigarete, hoće istinu, hoće skijanje, neće da mu DOS sere po glavi, čekaj Veljo, nisam završio, narod koji se na čelu sa Čičom digao protiv nacističke i komunističke nemani, ginuo na Čegru, jurišao na TV Bastilju, ma ko je uopšte smislio tu anketu i ko u isti koš trpa srpskog domaćina i one koji su prodali peti oktobar, Veljo, nemoj da me šutiraš, a, moram da te podsetim na neke stvari, ko te je vratio u Skupštinu, Velja, da, Velja, a vi, sikter iz Čačka, i vi i vaša anketa, vidite da imamo konsultacije!
SVETOZAR MAROVIĆ: Iskoristio bih ovu anketu da se izvinim narodu Srbije i Crne Gore za sve što su im priredili moji prethodnici, ali kako kaže poslovica – posle kiše dolazi Sunce!
GORAN SVILANOVIĆ: Kako mislite narod? Pa to je koncept devetnaestog veka! Srbija je država svih građana, otuda toliko široka i nepodeljena podrška Građanskom savezu! Građani imaju pravo da kriziraju, da biraju pogrešne ljude, pa opet, u političkom životu ostajemo Nataša, Hiber, Gaša, ja, a to je i najvažnije. Ocena? Pa ako je nas četvoro preživelo onda četvorka!
NIKOLA MILOŠEVIĆ: Sa gospodinom Koštunicom provedem petnaest minuta i narodne poslovice same počnu navirati iz nepremerne dubine mog bića, čuli ste moju izjavu „nije važno ko je oglasio nego ko je oprasio“, eto, razmišljajte o toj rečenici, tu je sakriven i odogovor na vaše pitanje!
TOMISLAV NIKOLIĆ: Nas srpske radikale namerno ste ostavili za kraj, mogli ste i da nas preskočite, izborni rezultati su najbolji portparol Srpske radikalne stranke! Srpski narod je sam sebe operisao od katarakte, do sledećih izbora progledaće i na drugo oko, tada ćemo mi srpski radikali sami formirati i skupštinu i vladu, kako vam se to sviđa, a, izrod mondijalistički, spustio mi slušalicu!
