OMER: Poštovani slušaoci, ovo je Radio-most Radija Slobodna Evropa, emisija u kojoj su se mirili ili makar razgovarali pripadnici naših razbraćenih naciona, sada smo u prilici da učestvujemo u jednoj drugoj vrsti pomirenja, glasove mojih gostiju, ubeđen sam, prepoznaćete i bez najave, kolega, pročitajte vi prvi agencijsku vest o srpskom izbornom čudu.
KOMRAKOV: Na predsedničke izbore u Srbiji izašlo je 6.543.210 glasača, 12,3 odsto više nego što je Ministarstvo za lokalnu samoupravu registrovalo u prethodnim, propalim izborima, glasačima se pridružilo dva miliona onih koji žive u rasejanju…
OMER: Na vezi imamo još jednu dragu koleginicu, šta je, po vašom mišljenju, doprinelo ovolikom odzivu birača iz dijaspore?
SPOMENKA: Ovolikom odzivu kumovale su odluke svetskih avio-kompanija da biračima ponude čarter-letove sa popustom od 80 odsto, korporacije i inokosni preduzetnici sa svoje strane davali su nedelju dana plaćenog odsustva svima koji u Srbiji imaju pravo glasa, izbori su uspeli u prvom krugu i, što je najlepše, kandidati su dobili podjednak broj glasova, nije bilo zle krvi, pa su pobednici jednoglasno odlučili da drugog kruga ne bude, nego da se od učesnika predsedničke trke formira Predsedništvo koje će poneti ime poslednjeg predsednika Predsedništva, tako da je zvaničan naziv najvišeg foruma – Predsedništvo „Bora Jović“; u Predsedništvo su kooptirani Vuk Drašković kao vetaran predsedničkih izbora i Vojislav Koštunica koji je bio moralni pobednik u prethodnim pokušajima, te Nataša Mićić kao počasna doživotna predsednica.
OMER: Na telefonskoj vezi imamo i gospodina Jovića, koji će se u Hagu uskoro pojaviti ne kao svedok nego nadsudski veštak i specijalista za Predsedništvo SFRJ, kako ste, gospodine Joviću, ovo je lep omaž Vama i Vašem delu…
JOVIĆ: Polaskan sam što će moje delo živeti kroz mlađe, od Mićuna do Avlijaša. Drago mi je što su se saglasili oko redosleda i oko primopredaje dužnosti, g. Avlijaš prvi, kao što je bio i dok je išao u školu, pa gospodin Ilić, i dobro je što će se smenjivati svakog dana, niko se neće unervoziti čekajući red niti će iko moći da zloupotrebi položaj.
OMER: Prekinuću vas na trenutak zbog naših slušalaca koji su možda tek sada uključili svoje prijemnike: ovo je emisija o nacionalnoj i svakoj drugoj pomirbi u Srbiji koju je iniciralo Predsedništvo „Bora Jović“. Uprkos izvesnom protivljenju člana-predsednika Tome Nikolića, koji je odmah po inauguraciji nameravao da pohapsi sve pripadnike DOS-a koji su kumovali odlasku istaknutih rukovodilaca u Hag, „Bora Jović“ je na prvoj sednici doneo Dekret o opštoj amnestiji, za šta, ruku na srce, i jeste bilo krajnje vreme, iz režije mi javljaju da na vezi imamo gospodina Vučelića koji je svoje iskustvo stavio na raspolaganje koleginici Lekić i uveliko s njom deli prava i obaveze u RTS-u. Kolega Vučeliću, Srbiji je amnestija bila potrebnija od lustracije, zar ne?
VUČELIĆ: Pitanje shvatam kao čisto retoričko! Nagomilano je toliko prestupa, atentata, masovnih zločina, ali i glasina, sumnji i podmetanja, da se zemlja našla u ćorskokaku, stoga je na sve delikte počinjene do ustoličenja Predsedništva stavljena tačka: oni koji su se zasluženo ili nezasluženo bili našli iza rešetaka pušteni su na slobodu, beguncima je upućen apel da se što pre vrate, da krvavo zarađeni novac ne troše u tuđini, nego da ga slobodno ulože u domaću privredu ili u domaće banke, amnestijom su obuhvaćena i četvorica generala kojima je domaće pravosuđe taman bilo htelo da presudi, kad se Tribunal umešao preko reda, Vuku Draškoviću nije bilo pravo da se odgovorni za atentat na Ibarskoj magistrali i za atentat u Budvi nađu na slobodi, ali je nadahnut amtosferom mirboženja i on našao prave reči: „Kako da se izmire četnici i partizani, kako Srbi i Hrvati, ako ja ne mogu da pređem preko dva ili tri atentata na mene! Josifa su braća prodala, mene su htela da ubiju za par hiljada maraka, neka im je prosto, a neka je halal i budali koju su slepo slušali – Srbija mora da se resetuje i da krene izpočetka, pa dokle stigne, stigne!“
OMER: Agencijske vesti govore o pravom preporodu u zemlji: Predsedništvu su među prvima čestitali bivši vladini službenici Janjušević i Kolesar koji su za bolnicu u Tiršovoj uplatili po milion evra, Dafina Milanović volontira u narodnoj kujni gde će u nedelju da umesi bunda-tortu, recept koji joj se prisnio kad joj je u samici jednom prilikom pao šećer, ministarka Rašeta-Vukosavljević otvorila je dveri noćnog kluba i toči besplatno piće koje konzumira i staro i mlado, ispred zgrade liberala svakog dana na ražnju se vrti vo, dar najvećeg stočara ovog podneblja posetiocima Kalenić pijace, simpatizerima stranke i ljubiteljima govedine, u zemlju se vratio gospodin Legija koji je za Svetosavski hram dao prilog dovoljan da se nadogradi još jedna kupola u obliku crvene beretke, iz Moskve doputovala Mira Marković koja je na surčinskom aerodromu blagoslovila Predsedništvo i dala oprost DOS-u koji ju je svojevremeno gadno oklevetao i koji joj je porodicu razvejao na tri strane sveta, predsednica JUL-a uputila je bratski pozdrav Interpolu koji je neka vrsta policijske Internacionale i pohvalila ga što glasine iz Srbije nije nikad ni uzimao ozbiljno, potom je dala reč sinu koji je novinarima pokazao pokvarenu motornu testeru: „Ova testera ima fabričku grešku, ne radi, a nije radila ni onda kad sam se sa svojim drugom iz detinjstva našalio da ću ga iseći kao drva za potpalu. Svuda sam je nosao kao dokaz da sam otpužen na pravdi boga, okačiću je na ragastov moje parfimerije podno Robne kuće…“
Budilnik, uh, odavno mu se nisam ovoliko obradovao!
