Doba je godine kada svi razmišljamo o paketićima te je možda umesno pitanje da li pred Deda Mrazom svi treba da budemo jednaki, ako smo tokom godine bili (uglavnom) dobri ili makar dobronamerni? Da li oni kojima su namenjeni skuplji pokloni treba da ih dobiju po posebnoj proceduri, brže nego oni kojima će stići nešto mnogo skromnije? Treba li Deda Mraz da se ponaša tržišno ili smo mu svi podjednako dragi i bitni?
Deda Mrazove paketiće dobijamo jednom godišnje za razliku od paketića informacija koji čine internet saobraćaj. Njih primamo dnevno, na milione. Ali je pitanje isto. Treba li neki od njih da imaju prvenstvo prolaza, takoreći da se kreću „pod rotacijom“ zato što je neko procenio da su bitniji od drugih ili zato što je neko spreman da plati da budu bitniji od drugih?
To je suština aktuelne debate o neutralnosti interneta koja mesecima unazad trese svet, a poslednjih nedelja se o njoj izjašnjavao i američki predsednik. S jedne strane su oni, brojniji, koji smatraju da je suština interneta u ravnopravnosti i slobodi protoka informacija. Svaki paketić informacija, po njima, treba tretirati isto. Nema posebnog markiranja, nema privilegija. Mejl koji šalje predsednik države treba da ima isti tretman kao i onaj koji šalje predsednik odeljenske zajednice, da se kreće istom brzinom i da ga muče iste gužve i zastoji na mreži. Tako je sada.
Problem se pojavio kada su neki provajderi počeli da nude poseban tretman klijentima spremnim da to plate. Na primer, distributerima onlajn filmova. Reč je o velikim fajlovima koji bi bili znatno primamljiviji kada bi stizali ubrzanom procedurom bez obzira na trenutnu gustinu saobraćaja na mreži. Jer, čak i kada ste zakupili brz link kod provajdera, ta brzina je ograničena ponašanjem ostalih korisnika. Tako da važni poslovi mogu da trpe zbog povećane aktivnosti tinejdžera na društvenim medijima. Obama i Tim Berners-Li (tvorac weba) smatraju da je to suština internet ravnopravnosti i da tako mora da ostane.
Neki drugi, međutim, misle da u takvom „svi smo isti“ sistemu nema takmičenja, a bez toga nema ni razvoja. Ako nema zahteva za osetljivijom opremom, niko je neće ni stvarati, tako da će se internet baviti samo ubrzavanjem sadašnjih paketića. Taj stav brani druga internet legenda, tvorac TCP protokola Vint Kerf. Zagovornici ovog pristupa ukazuju na vodovod i prenos električne energije. Budući da je zahtev samo stabilna protočnost, nikakvog drugog razvoja u tim oblastima nema niti ko o tome razmišlja. Zagovornici promena kažu da bi svrstavanje interneta u komunalije bila tragedija.
Ako vam je duša na levoj strani tela, svakako ste bliži onima koji su za to da svaki paketić ima isti tretman, da provajder ne može neke paketiće da protura brže i sigurnije po vladinom nalogu ili zato što je neko platio više. Svi u isti red!
Za one koji pretežu u desno mogućnost izbora važnija je od svega drugog, ko hoće to da plati treba da sedi u biznis klasi umesto da ga društvo izjednačava sa onima kojima je svejedno. Po njima neutralnost odgovara onima koji prave veliku gužvu (popularni sajtovi), a njihove troškove svi ravnopravno delimo.
Imajte u vidu da su ovi prvi u prednosti jer „neutralnost“ po prirodi stvari bolje zvuči.
