Bez nekih reči mogao bih da završim i radni i svaki drugi vek („logistička podrška“, „transparentnost“), od nekih reči bih, ako ima u meni ičeg hrišćanskog, morao da odmorim čitaoce („bogatun“, „našijenci“, etc.), a neke reči tražim i nalazim ih tamo gde im se najmanje nadam
@
Nisam se nikad udubio u razgledanje porodičnog stabla „Nacionalne štedionice“ koje je televizija BK nesebično prikazivala kao da se radi o voćki nagrađenoj na Novosadskom sajmu, pretpostavljam da je drvo bilo ljubazna ponuda bivšem guverneru da se vlastoručno i dragovoljno obesi o koju želi granu, ta mi je ujdurma, ako sam uopšte na pravom tragu, bila dosadna, ali sam negde pri dnu krošnje ugledao „Mali kolektiv“ – od reči iz činovničkog miljea može se, gle, napraviti još kako savremen i zapravo poletan, punonadežan, iako na prvi pogled odveć smeran, sa sudbinom marginalca unapred pomireni naziv. Mali kolektiv.
@
Prodavnica nadomak moje gimnazije u Zrenjaninu zvala se GRAMAG, gradski magazin, da smo bili južnije mogla je da bude i gradska magaza, sa poratnih kovanica sklapanih po uzoru na sovjetsku braću osamdesetih godina prešlo se na Svetog Savu, bolnice, proročišta, prodavnice auto-delova, sve se okitilo Rastkovim imenom, ono što se nije zvalo Sveti Sava htelo je da se zove Vidovdan, i sada mislim postoji istoimena auto-škola, dođi da poginemo zajedno, to je moja prva konotacija, i Sremski front pružao bi više nade, bilo je i preživelih; drugo, ako se dobro sećam, Sremski front okončan je makar oficijelnim uspehom, pa bi i polaznik mogao da se nada vozačkoj dozvoli, makar pre toga prošao kroz skraćeni košmar partizanštine: tifus (pad na testovima) i prostrelna rana (pad na ispitu iz vožnje).
@
Svake bogovetne večeri gledamo barem jedan politički talk show: neizostavni radikal, voditeljka, jedan ili dva neradikala, naspram njih zlatna mladež koja se oduševljava kalamburima predstavnika SRS-a. Tamo gde mogu da postavljaju pitanja komsomolčići su po pravilu neprijatni prema neradikalima, tako da se mnogi gost-neradikal u studiju mora biti osetio kao igrač Cibone u Pioniru, (ili Partizana u Splitu, ako još vodimo računa i o toj simetriji). U zabavnim emisijama nekoć se palila neonka, SMEH, APLAUZ, sad je to nepotrebno, već iz samozadovoljstva kojim idol dovrhunjuje rečenicu publika nepogrešivo shvata šta joj je činiti. Ako pljeskači dolaze kao članovi Srpske radikalne stranke mogu samo da parafraziram Tita koji je umeo da odvali „blago zemlji koja ima ovakvu omladinu“, blago partiji koja ima takav podmladak; ako je studentarija došla u studio da bez predrasuda odsluša debatu pa ju Vučić i Pop Lazićeva na licu mesta toliko šarmiraju, onda radikalima još više svaka čast! Ne znam bi li omladinci pravo iz studija krenuli za Karlobag ako bi im idol uzimajući MANUAL&Co torbu to naložio, pa opet, kad gledam Tomu Nikolića, čas uvređenog kao napuštena ljubavnica čas sarkastičnog kao njegov šef, i kad vidim mladež kako mu se divi, ja pomislim – e, ovo ja zovem mali kolektiv.
@
Čitam kako Đelić neće da nas napusti makar jedno vreme ne bio ministar, ima da ostane ovde, ušteđevina sa kojom je došao da nam pomogne prilično mu se, kaže, istanjila, ali, ako verno prenosim njegovu ispovest, ima života i izvan Vlade, uostalom, za to se i borio, da svi mi koji nismo u Vladi uđemo u Evropu kao njeni punopravni i još držeći članovi a ne kao svetli grobovi. Osim vlastitog finansijskog oporavka za koji je, iako svetski priznat ekonomist i poliglota, odabrao baš Srbijicu, Božek ima još jedan cilj, da odsluži vojni rok u Naordnooslobodilačkoj Vojski Srbije i Crne Gore, lepo od njega, mnogi čovek njegovog položaja kurtalisao bi se toga, gospodin ministar neće, neće se dakako ni prepustiti boraniji iz vojnog odseka koja bi mogla da mu odreže koji bilo VES… Sa generalom Krgom je, veli, već razgovarao šta bi bilo u obostranom interesu, i naše armade i njega Bože kao takvog… U burnom ministarskom životu našlo se, eto, mesta i za mali kolektiv generala Krge!
@
Silazeći niza stube u Mišarskoj (lepo rečeno, kao da nisam ja taj koji silazi) ugledao sam Nenada Lj. Stefanovića kako usred dvorišta govori nešto u televizijsku, možda i u filmsku kameru, piljeći u Nešu umalo nisam naleteo na Goranku Matić koja je u istom dvorištu jednog mladića slikala pretpostavljam za novine, nekoliko dana nakon petog oktobra u SKC-u sam uživo video Koštunicu (kakav Tito, takav i Pinki), tri godine potom stegao sam mu desnicu, upoznao se sa njim na jednom brodu, šta je sve to nego mali kolektiv!
@
Zasad osujećeni pobednik na parlamentarnim izborima g. Nikolić gleda kako poražene snage dižu glavu, partije koje su dobile neku sitnuriju od glasova domunđavaju se kakvu vladu da naprave, ni u jednoj kombinaciji neima radikala, zato on traži, ne, zahteva, da se u roku od pet minuta ukine cenzus za izbor šefa države, što će se verovatno i zbiti, predsednik biće biran u uskom krugu fanatika i simpatizera, partija koja bude imala disciplinovanije članstvo, SRS ili DSS, darovaće Srbiji predsednika, pogađate kud ovo vodi, biračko telo i predsednički kandidati biće mali kolektiv.
