Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Premijer je imao alibi. Nije bio u beogradskoj Areni. Dakle, nisu zviždali njemu. Ali zviždali su na pomen njegovog imena. To je još gore
Kralj tribina:
Mirođija u presoljenoj čorbi
Živci se tanje. Premijeru je teško da ostane racionalan i možda ga oni zvižduci iz beogradske Arene, na svečanom otvaranju Evropskog prvenstva u vaterpolu, jarcaju i podstiču da na proleće pored lokalnih i pokrajinskih izbora raspiše i opšte parlamentarno nadmetanje.
Iz njega je počela da isijava ljudska i politička sujeta, progovorio je navijački mentalitet, on bi da se maklja sa protivnicima i trenutno je spreman da odloži važne državne poslove samo da bi dokazao da je kralj tribina.
Kako drugačije tumačiti njegovu potonju izjavu nego kao ljutnju zbog stotinu, dve, hiljadu ljudi, pa nek bude i pet hiljada, i svih deset hiljada prisutnih u Areni, koji su na pomen njegovog imena zdušno zviždali.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, čak, da nisu njemu zviždali u Areni, jer on nije ni bio tamo tokom vaterpolo utakmice.
Dakle, premijer je imao alibi. Nije bio tamo. Ali zviždali su na pomen njegovog imena. To je još gore. Ako premijer ne oseća da je to posledica zgađenosti nad činjenicom da hoće da bude mirođija u svakoj čorbi, začinjenom i presoljenom udvorištvom njegovih dočasnika, onda je to ozbiljan problem.
Šta je, koja sila, unutrašnji poriv, politički motiv ili prosto navika, nateralo ministra sporta Vanju Udovičića da ga u obraćanju javnosti pomene, maltene kao zaslužnog za uspehe srpskog vaterpola? To sam Bog zna. Kao bivši sportista, vaterpolista, mogao je i morao da zna, posebno posle zvižduka predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, da nijedan političar neće dobro proći. Navijači su čudni svatovi, nisu oni učesnici stranačkih tribina. Ali udvorištvo i zaklinjanje u Vučića postali su manir i rekao bih da se ljudima to, prosto, zgadilo.
Odavno tvrdim da će Vučiću doći glave njegovi a ne opozicija, pa sve da se i svakoliko ujedini. Okupio je oko sebe klimoglavce koji se prema njemu ponašaju idolopoklonički, a i sam je poverovao da je bogomdan da nam popravi život, kao i u svoju mesijansku ulogu i mogućnost da u mandatu promeni mentalitet naroda.
A onda je patetično izjavio da „navijanje u Areni nikada nije bilo gore, jer su zviždači ubili ljude unutra i uništili im život“. Ova dubokoumna glupost protivrečna je činjenicama: pobedili smo ubedljivo i navijači su zadovoljni otišli kućama.
Iz jednog očekivanog ekscesa, kad je reč o navijačima, počeo je da izvlači i dublje zaključke pa je rekao da oni koji su nezadovoljni imaju pravo na to, a imaće, nada se, i priliku da izaberu one koje smatraju boljim, na izborima koje, kako je rekao, „svi žele“.
„Odluku o izborima, međutim, ne mogu da donesem sam, razgovaraću o tome sa saradnicima, ministrima i predsednikom Srbije. Nadam se da će građani Srbije uskoro imati priliku da izaberu bolje“, rekao je Vučić.
Upitan da li to znači da će biti i vanrednih parlamentarnih izbora, Vučić je rekao da njih svi žele.
„Takve odluke ne mogu da donosim sam, razgovaraću sa mojim saradnicima“, poručio je premijer Srbije.
Kaže i da je navikao da ga vređaju i na „pogrdniji način“, te da su ti koji su zviždali napravili sebi medveđu uslugu i sebe loše predstavili svetu.
On je komentarišući zviždanje u beogradskoj Areni prilikom otvaranja EP u vaterpolu rekao da su tada u senku pale medalje i uspesi naših vaterpolista, a pričalo se samo o političkoj konotaciji događaja.
Isijavanje:
Bezgrešnost i sujeta
„Došli ljudi da se raduju i da navijaju za Srbe protiv Hrvata, da se raduju svojoj reprezentaciji, divnim momcima koji pobeđuju, došlo njih 500-1000, reklo ’daj da uništimo svima sve, da budemo veliki mangupi, da napravimo politički događaj od toga…’“, rekao je Vučić.
On je dodao da nema potrebe da se na takav način ruši ugled zemlje, te da će zato imati priliku nezadovoljni da biraju bolje, pa i one koji imaju šest odsto podrške.
„Imaćemo uskoro i lokalne i pokrajinske izbore. Da li će biti vanrednih parlamentarnih, vidim da ih svi žele, kažu da vlada loše radi… Ljudi treba da izaberu bolje“, poručio je Vučić odgovarajući, nakon obilaska „Beograda na vodi“, na pitanje kada će biti vanredni izbori.
Iz njega isijava uverenje bezgrešnosti i prvi put u srpskoj istoriji, kako on voli da opisuje svoje tobožnje poduhvate i uspehe, dogodilo bi se da šaka „mangupa“, navijača, isprovocira vanredne izbore, samo zato što je Vučiću povređena sujeta.
On bi sad njima da dokaže da je najjači i blizu je trenutka kad političar izlazi iz zone racionalnog. Ma koliko izgledalo da je okidač za ovakvu reakciju banalan, on nije i bezopasan. Liči mi da će svaki izbori biti makljaža između dva navijačka tabora.
Legolend:
Zemlja maketa
S našim premijerom kao da neko tera sprdnju i mimo navijača. Svako malo dobije neku maketu. Počelo je od „Beograda na vodi“, pa preko kineskog brzog voza, i stiglo je do Rogozinovog poklona: makete S-300, ruskog protivraketnog sistema.
U međuvremenu dobijao je kamiončiće, autobuse i ko zna šta još. Što reče neko, i vi ćete, građani, isto, samo sutra – u 2017. dobićete maketu 500 evra i to svakog meseca po jednu.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve