Ludilo koje ne staje: Progon mladih novosadskih političkih aktivista

Nikada novosadski „Dnevnik“, da se razumemo, nije bio primer medija koji se striktno pridržava visokih profesionalnih standarda opirući se malignim političkim uticajima. Ali slobodno se može reći, bez ikakvog preterivanja, da je u poređenju sa ovim u šta se pretvorio u poslednjih desetak godina – za vreme „nenarodne vlasti“, pogotovo u prvoj polovini dvehiljaditih, bio „Njujork tajms“. U međuvremenu su list napustili novinari koji su držali do ljudskog dostojanstva, a on je permutovao u bedni provincijalni, propagandno-politički komplet tabloidnog tipa koji bezrezervno podržava naprednjačko uništavanje grada, pokrajine, države i društva, te učestvuje u progonu kritičara režima, udobno živeći na državnim i paradržavnim jaslama.

Primera za to je bezbroj, a evo i najnovijeg. Kršeći najelementarnije etičke principe, „Dnevnik“ je u tekstu pod naslovom „Ovo ludilo u Novom Sadu mora da stane! Juče srpska zastava i most, danas crkva i sveštenici; Ko je sledeći na spisku profesionalnih političkih demonstranata“ eksplicitno optužio mlade novosadske političke aktiviste da stoje iza napada na sveštenika Srpske pravoslavne crkve, koji se – kako je to saopštila Eparhija bačka – desio pre nekoliko dana na Limanu (čuveni novosadski kvart, u kojem su naprednjaci izgubili izbore za mesne zajednice).

Niko, a pogotovo ne mediji, ne bi trebalo da tvrdi kakav je karakter ovog napada, iz prostog razloga što nadležni organi nisu otkrili ko je počinilac.

S obzirom da obavešteniji građani znaju da su, ranije, naprednjaci angažovali kriminalne grupe da napadaju na Gradsku kuću ili da lupaju prozore na njihovim stranačkim kancelarijama (počinioci naravno nikada nisu otkriveni), sa ciljem da za to optuže opoziciju, bilo bi veoma važno da se napad na sveštenika što pre i zaista razreši i adekvatno sankcioniše. Kako neko, recimo, ne bi pomislio da je i on iskonstruisan, sa ciljem da se bar deo opozicije proglasi nasilnom, rušilačkom, antisrpskom i antipravoslavnom.

Sa ovakvim stvarima se zaista nije zezati, posledice mogu biti ozbiljne.

Crtanje mete na čelima aktivista

Podsetimo da je napadu prethodilo obelodanjivanje „čudne“ naprednjačko-eparhijske ideje da se na obali Dunava, taman uz kupalište „Štrand“, napravi najnoviji crkveni objekat. Protiv te ideje aktivisti su se pobunili, smatrajući da mu tu nije mesto, i da se tako ukida još jedna od zelenih površina koje sistematski nestaju pod naprednjačkim cunamijem. Novi Sad je, inače, poslednjih decenija dobio desetine novih pravoslavnih crkava koje zvrje prazne.

U tekstu, „Dnevnik“ iscrtava mete na čelima dvojice aktivista političke organizacije „Bravo“, koju su osnovali mahom mladi ljudi koji su se proteklih godina borili protiv izgradnje megalomanskog, višestruko kontroverznog i nebezbednog projekta „Novi Sad na vodi“, ali i ukupne urbanističke devastacije glavnog grada Vojvodine. Novi Sad se ubrzano, pod naprednjacima, pretvara u hipertrofiranu kasabu.

Jedan od njih je Brajan Brković, stari „poznanik“ režima, kojeg s vremena na vreme „opajprči“ i lično Vučić. On dugo već prolazi kroz zastrašujućeg medijskog „zeca“. Tabloidi ga proglašavaju za „mrzitelja svega što je srpsko“, pa skoro i nekakvim „ustaškim koljačem“. On nije jedini novosadski aktivista na udaru režimskih glasila, ali je najprominentniji. Tabloidi kao papagaji zlorabe činjenicu da je Brajan unuk crnogorskog književnika i političkog aktiviste Jevrema Brkovića. U „Dnevniku“ je za antisrpsko delovanje i napad na sveštenika optužen i Miran Pogačar, takođe poznati novosadski aktivista iz „Brava“.

Protiv Brkovića i drugih (mladih ljudi okupljenih oko organizacije „Bravo“ i onih iz gradskog odbora stranke „Zajedno“) vodi se, uporedo sa medijskom, i političko-pravosudna hajka. Protiv njih su, zbog političkih akcija, podnete desetine prekršajnih i krivičnih prijava (samo protiv Brkovića petnaestak). Mada pravnici tvrde da se one neće, bar ne u drugostepenom postupku, završiti osuđujućom presudom, osim ako sudovi ne budu maksimalno instrumentalizovani, jer je iz aviona vidljivo da su tužbe politički motivisane i u dobroj meri besmislene – aktivisti su praktično već kažnjeni. Moraju svako malo da se odazivaju sudskim pozivima, a sudovi i policija pritom uvek nađu načina da im usput dodatno zagorčaju život. Teret zla koji se sručio na pleća tih mladih ljudi jeste nepravda koja ječi do neba.

Potpisnik ovih redova ih poznaje i siguran je da oni ne bi ni mrava zgazili. Tragikomično je da njih za nasilje i kriminal optužuju oni koji su nepatvoreni nasilnici i kriminalci.

Hoće li neko stati u odbranu napadnutih

Ostaje da se vidi kako će Novi Sad reagovati na progon Brkovića i drugih. Da li će i dalje mirno posmatrati medijsku i političko-pravosudnu harangu koja se vodi protiv njih, i koja im ugrožava bezbednost, oduzima ljudsko dostojanstvo, onemogućava elementarno normalan život – ili će im pružiti istinsku u konkretnu podršku?

Da li će nevladin sektor, razoren i umrtvljen akcijama naprednjaka i njihovih levih i desnih satelita – pružiti stvarnu pomoć ili će samo, eventualno i možda, izdati „kopipejstovano“ saopštenje?

Da li će novosadska intelektualna elita stati iza slobode političkog delovanja ovih mladih ljudi, čak i ako im se njihove metode borbe možda i ne sviđaju, ili će, kao i do sada, sedeti u kafani, bistriti svetsku politiku i čekati da im na račun legnu državna plata i druge prinadležnosti?