Nedeljom uveče se na televiziji uglavnom peva. Na televiziji Prva je u toku muzički maskenbal „Tvoje lice zvuči poznato“, dok na RTS-u traje narodno veselje pod nazivom „Luda noć“.
Televizije, dakle, žele da nam kraj vikenda raspevaju i tako nam predstojeću radnu nedelju učine lakše prihvatljivom. Pošto je televizijska sezona u jeku, zaoštrena je borba za rejtinge. Mogu da shvatim kako komercijalna televizija poput Prve želi da dobije gledanost, jer je vođena isključivo zakonima profita.
Zato je kupljen ovaj format, da bi naši roditelji mogli da uživaju prepoznajući maskirane pevače i glumce, u scenografiji glamuroznog televizijskog šou programa. Posebno mi je neobično što starija publika u ovoj maskaradi sluša muziku koju, inače, ni u snu ne bi ostavila na radio stanici, poput hip-hopa ili gangster repa. Ali, ako muškarac nosi štikle, obučen u ženu, ili stariji glumac nagaravljen kao crnac iz nemih filmova repuje, onda je to pišanje od smeha. Ima tu atmosfere pučke fešte, maskenbala ili svatovskog običaja izvođenja lažne mlade. Život je maskenbal, mi imamo mnogo talentovanih pevača, eto prilike da se svi siti ismejemo.
Da se razumemo, jurnjava za gledanošću je u opisu komercijalnih televizija. Može se u tome otići i korak dalje, pa se zato nedeljom na Pinku ne peva, već se glasa o izbacivanju iz „Zadruge“. Sutra će uz kaficu, na srednjim stranama jedni uz druge biti slike i priče o TLZP, kao i „Vanredni izbor potrčka“, vest koja je u mom univerzumu postala simbol zamlaćivanja gledalaca glupošću. Danima se na televiziji Pink najavljivao taj događaj, taj tektonski poremećaj, posle koga u ovoj zemlji ništa nije isto – ne običan već „Vanredni izbor potrčka u Zadruzi“. Pa bolje da propustite razgovor Vučića i Brankice, ili izveštaj o poreskim rajevima i našim bogatašima u njima, nebo se neće srušiti, al Potrčko…
Zato mi zaista nije jasno zašto se javni servis uhvatio u to kolo. Trenutno je dominantan u produkciji domaćih TV serija, ima solidan sportski program, na koji, verujem, ima još veće pravo nego sada, jer osim igara naših timova i reprezentacije, javni servis bi morao biti nosilac prava za Ligu šampiona umesto trenutnog kombinovanog prenosa sa Arenom.
Shvatam potrebu da se aktuelno rukovodstvo na neki način odmeri sa konkurencijom, ne samo aktuelnom već i sa istorijom RTS-a i serijom glamuroznih šou programa. Za mene su emisije (kojih ove sezone nema na programu) „Tri boje zvuka“, zatim „Bunt“ i konačno koncerti iz Studija 6 na Trećem fantastični primeri kako javni servis afirmiše savremenu pop muziku u rasponu od najkomercijalnije do one alternativne. Dodamo li tu snimke nastupa sa festivala EXIT i DW program koncerata po gradovima Evrope, imamo hvale vredan muzički izbor za veoma širok auditorijum. To je, čini mi se, idealna definicija javnog servisa, koji će onda podmiriti i potrebe ljubitelja narodne muzike kroz specijalizovane emisije posvećene pojedinim izvođačima, uz upotrebu arhivskog materijala. Postoji i kod narodnjaka potreba da se slavi, pa se 60 godina televizije obeležava muzičko-igranim spektaklom gde će se birati ti hitovi svih vremena. Naravno da nemam ništa protiv narodnjaka, ali mi nije jasna potreba za permanentnom atmosferom Nove Godine.
Tako je valjda i nastala „Luda noć“, najskuplji program RTS-a, koji me od prvog trenutka podsetio na novogodišnji program RTS-a gde su se svi uprli da nam pokažu kako umeju lepo da igraju i pevaju. Imamo dva tima, dva voditeljska para, gde uz lepe devojke imamo glumce u šljaštećim sakoima i višesatni šou – jednu novogodišnju noć koja se ponavlja svake nedelje. Kao što rekoh na početku, istovremeno oni kostimirani nesrećnici tamburaju na Prvoj, dok se RTS upinje da pokaže kako isti ti gosti, iste pesme ili iz sličnog repertoara pevaju neuporedivo bolje u još glamuroznijoj scenografiji. Možda je vreme da Žika Šarenica dobije novu scenografiju i šljašteće odelo, ne znam čemu ovo porodično druženje nalik na slavu za 200 gostiju.
Nedelja veče je fantastičan termin za filmski program, koji bi uz već odličnu selekciju dokumentarnog programa na Drugom bio pun pogodak za javni servis. Ovaj apel nije pitanje ukusa za jednu ili drugu vrstu programa, ili biranje omiljene vrste muzike koju bih da mi RTS pušta na uvce, to nikako. RTS koji radije nazivam javnim servisom mora biti utočište zdravog razuma, drugačijeg medijskog sadržaja, sigurna kuća od nasilnog pritiska komercijalnih TV kanala koji će nas ubediti da će tokom vanrednog izbora za potrčka uz put u rijalitiju rešiti ubistvo Jelene Marjanović. Molim vas, ne treba nam više ludila, ima ga na televiziji previše…
