Lov na špijune u Valjevu: Uhapšena trojica inženjera „Krušika“

Sigurno nimalo slučajno, u ponedeljak je, pre održavanja građanskog protesta protiv iskopavanja litijuma, u javnost puštena vest „službi“ o hapšenju trojice „špijuna“, inženjera u vojnoj fabrici „Krušik“.

Vest je puštena, preko koga drugog, nego „Večernjih novosti“, poznatog prostačkoudvoričkog lista, a odmah su je preneli bratski im „Informer“ i ostali, kršeći pri tom pretpostavku nevinosti, da je svako nevin dok se ne dokaže na sudu.

Režimski tabloidi, međutim, ne priznaju sud – oni su tu da sami presuđuju, što se vidi po njihovim današnjim naslovnim stranama – špijuni i tačka.

Akciju su izveli BIA, VBA i MUP, u čijem saopštenju, međutim, nema detalja koje su imale „Večernje novosti“, koje tačno znaju šta je sve zaplenjeno kod uhapšenih inženjera, kao i to da su ugrozili odbrambeni i bezbednosni sistem zemlje.

Šta je pronađeno kod „špijuna“

Pa se tako navodi da je kod jednog od njih pronađen ugovor o angažovanju postignut sa makedonskom firmom „ATS Group“ koja proizvodi naoružanje i vojnu opremu , a drugi je, navodno, priznao saradnju sa tom kompaniijom.

„Eksperti“ iz „Novosti“ (ili neko iz neke od službi bezbednosti ko im je to dostavio) su objavili i da su kod trećeg u stanu pronađena dokumenta iz „Krušika“ o takozvanim malodimnim barutima, koja nose oznaku „službena tajna – poverljivo“, što, naravno, nije čudno zbog prirode posla koji je radio, a sad je na istrazi da dokaže da je on to prodao Makedoncima.

I onda dolazi do poprilične gluposti – da su operativci pronašli „Tablicu gađanja“ za minobacač od 120 milimetara, a koja se prema pravilniku „Krušika“ tretira kao poslovna tajna.

Tablice gađanja na buvljaku

„Tablice gađanja“ za taj minobacač (M-75) su sve samo ne tajna, mogu se kupiti na raznim buvljacima, kao i na sajtovima specijalizovanim za prodaju knjiga ili vojnih udžbenika. Po raspadu SFRJ mnoge od tih knjiga ili priručnika su završile doslovno na ulici, ili po otpadima, svak je mogao da ih kupi budzašto.

Autor ovog teksta je, u jesen 1991. godine, po iseljenju kasarni iz Zadra u Knin, u napuštenoj zgradi stare Gimnazije gde su prebacili biblioteku, mogao da bira šta će da uzme, „prekopavao“ je da nađe nešto korisno od literature. Slično je bilo i početkom decembra, kada je garnizon iz Šibenika iseljen u Drvar. Tako da su tablice gađanja za bilo koje oruđe sve samo ne poverljiv dokument.

Mada, postoji mogućnost da su minobacačke granate novije generacije koje se proizvode ili razvijaju u „Krušiku“ proglašene poslovnom tajnom, što je logično, ali ta tajnost traje dok se ne isporuče kupcu, dalje više nije. Sam Aleksandar Vučić se hvalio kako ne može da se proizvede granata i municije kolika je potražnja. A niko neće da ih kupi, ako nema tih „tablica gađanja“, onda je municija beskorisna.

Pa se postavlja logično pitanje: zašto bi taj inženjer držao u stanu takav dokument? Ili ugovor o angažovanju za stranu firmu?

Nategnuta priča

Vrlo nategnuta priča, koja će verovatno svoj epilog dobiti nikada, jer će lako pasti na sudu. Bezbednjaci su bili agilni, kao i u slučaju uzbunjivača Aleksandra Obradovića, čisto da se pokažu. A bili su „slepi“ na očiglednu pljačku koja se dešavala u „Krušiku“.

VBA je i tada imala (kao što ima i danas) svoje ovlašćeno lice“ u „Krušiku“, i taj nije radio svoj posao, džaba je primao platu (osim možda da beleži ko od radnika priča protiv vlasti). „Zateklo“ ga kad su u medijima objavljeni dokumenti koje je dostavio Obradović, o šteti nanetoj ranijim kriminalom da ne govorimo.

Tako je verovatno i sada, on je o svemu saznao kad su ova trojica već pohapšena.