Nedavno ste sleteli na Zemlju sa Urana, i pokušavate da se upoznate sa osnovama kulture Zemljana. I tako usput čujete za rokenrol, ali nemate pojma šta bi to moglo biti. Jedan prolaznik vas posavetuje da se o tome raspitate kod onih čudaka koji se okupljaju u onom kafiću gore, iznad „Carpise“.
Pitate me je li slobodno, objasnite mi svoj problem. U redu, kontam ja, ali rokenrol se može (i opet ne može) objasniti na hiljade načina, jer on i ima hiljade lica i naličja.
Pa ipak, možda je najbolje ovako.
Ima ta neka pesma Kerosene, izvode je Big Black, ne naročito dugovečna banda frikova iz davnih osamdestih. Pesma sigurno nije među hiljadu najvećih rokenrol hitova (ili nedajbože „evergrina“). Možda ni među pet hiljada. Za bend nikada nisu ni čuli nigde gde se slušao „samo normalan rokenrol“. I to je u redu: „normalan rokenrol“ je najmalograđanskija muzika na svetu.
Međutim, međutim: evo, poslušajte g. Uranče kako to zvuči: šizofreno zveketanje gitare u trajanju od dvadesetak sekundi uvodi vas u mračnu oluju u kojoj nekoliko podivljalih gitarskih vratova nasrće na vas kao piratski brodovi, a pevač Stiv Albini, prvo glasom kao da je normalan, a onda sve jačim, bešnjim, dešperatnijim urlanjem dočarava samu srž jednog egzistencijalnog angsta, nikako samo ličnog i privatnog.
Istovremeno, pesma je nabijena sa toliko zvučnog trinitrotulena da budi mrtve, tera kljaste na igranje, oduvava vas u stratosferu. Ako od prve do poslednje od njenih trista šezdeset i kusur sekundi ne krenete u šutku makar i sa samim sobom, mora da imate neki ozbiljan problem. Ne sekirajte se, većina ga ima.
Inače, svašta je još taj Stiv Albini uradio, sa Big Black, Rapemen, Shellac. I stigao da bude jedan od najvažnijih i najkontroverznijih producenata na svetu.
„Kontroverzni producent“?! Može, kad ste Stiv Albini.
U utorak je stigao i da umre, u 62. godini. Poklonio sam Urancu audio kasetu s 90 minuta Big Blacka, dragu uspomenu. Vrti je na prstima i uživa.
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
