Nedavno ste sleteli na Zemlju sa Urana, i pokušavate da se upoznate sa osnovama kulture Zemljana. I tako usput čujete za rokenrol, ali nemate pojma šta bi to moglo biti. Jedan prolaznik vas posavetuje da se o tome raspitate kod onih čudaka koji se okupljaju u onom kafiću gore, iznad „Carpise“.
Pitate me je li slobodno, objasnite mi svoj problem. U redu, kontam ja, ali rokenrol se može (i opet ne može) objasniti na hiljade načina, jer on i ima hiljade lica i naličja.
Pa ipak, možda je najbolje ovako.
Ima ta neka pesma Kerosene, izvode je Big Black, ne naročito dugovečna banda frikova iz davnih osamdestih. Pesma sigurno nije među hiljadu najvećih rokenrol hitova (ili nedajbože „evergrina“). Možda ni među pet hiljada. Za bend nikada nisu ni čuli nigde gde se slušao „samo normalan rokenrol“. I to je u redu: „normalan rokenrol“ je najmalograđanskija muzika na svetu.
Međutim, međutim: evo, poslušajte g. Uranče kako to zvuči: šizofreno zveketanje gitare u trajanju od dvadesetak sekundi uvodi vas u mračnu oluju u kojoj nekoliko podivljalih gitarskih vratova nasrće na vas kao piratski brodovi, a pevač Stiv Albini, prvo glasom kao da je normalan, a onda sve jačim, bešnjim, dešperatnijim urlanjem dočarava samu srž jednog egzistencijalnog angsta, nikako samo ličnog i privatnog.
Istovremeno, pesma je nabijena sa toliko zvučnog trinitrotulena da budi mrtve, tera kljaste na igranje, oduvava vas u stratosferu. Ako od prve do poslednje od njenih trista šezdeset i kusur sekundi ne krenete u šutku makar i sa samim sobom, mora da imate neki ozbiljan problem. Ne sekirajte se, većina ga ima.
Inače, svašta je još taj Stiv Albini uradio, sa Big Black, Rapemen, Shellac. I stigao da bude jedan od najvažnijih i najkontroverznijih producenata na svetu.
„Kontroverzni producent“?! Može, kad ste Stiv Albini.
U utorak je stigao i da umre, u 62. godini. Poklonio sam Urancu audio kasetu s 90 minuta Big Blacka, dragu uspomenu. Vrti je na prstima i uživa.
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
