Foto: Milovan Milenković
Sakupili se, tu nedavno, ugledni srbisti – a među takvima i nema neuglednih, samo ime struke garantuje uglednost – da rasprave i definišu gde li bi to mogle biti, u geografskom, lingvističkom, literarnom i ko zna kojem još smislu, „Granice srpskog jezika“.
I kontali su tako, kontali, od srede do petka, ali nisu odmakli mnogo dalje od početka. I dalje je nejasno gde su te granice, da li bi valjalo da na njima postoje carinski punktovi i ko bi naplaćivao carinu za uvoz nesrpskih reči u srpski jezik, ko je uopšte ovlašten da te stvari propisuje, šta raditi s činjenicom da etničke granice, a kamoli državne, nisu isto što i jezičke, i naposletku šta ćemo s onim najtežim pitanjem: da uporno postoje četiri takoreći istovetna jezika od kojih se samo jedan naziva srpski, a drugi se nazivaju drugačije, mada su sva ta imena lingvistički gledano prilično proizvoljna (ovo ne kažu srbisti, nego ovaj ubogi dnevničar), kao što je proizvoljno što ih ima baš četiri a ne dva ili sedam, kad u jezičkoj stvarnosti – za razliku od političke, medijske i oficijelne akademske – ionako postoji samo jedan.
Pa, čemu onda taj velebni skup na kojem nismo saznali – nismo, doduše, ni mogli, jer se nema šta – ništa novo? „Granice“ jezika, u bilo kojem smislu, nisu jasnije, ali u tome i nije poenta: važno je da se održava svest o važnosti tih granica, da bi jezički graničari imali od čega da žive.
Jer, zamislite kad bi bilo drugačije? Da nastane neki jezički šengenski režim, a one pogranične kućice ostanu tužno prazne? Pa da prolazimo pored njih bez zaustavljanja i bez usporavanja, kao pored živih spomenika jedne davne neumnosti.
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
