1. Narodna skupština oštro osuđuje zločine koje je počinila država otelotvorena u armiji, policiji ili paravojnim formacijama.
1. a) Deklaracija Skupštine obuhvata sve zločine, znane i neznane, kako one počinjene na našoj teritoriji tako i one koje su druge države počinile na teritoriji trećih država (američke atomske bombe bačene na japanske gradove i sl.).
2. Skupština osuđuje i ratne i mirnodopske zločine, pa bili potonji počinjeni i u okrilju zlikovčeve porodice. Ako je ubica uhvaćen i osuđen, Skupština ga sa svoje strane naknadno, dodatno osuđuje. Mnogi zločinci nisu više među živima, mnogi su baš zbog svireposti svojih dela osuđeni na smrt i odgovarajućom tehnikom pogubljeni, parlament svejedno osuđuje njihov gnusni čin.
3. Narodna skupština oštro osuđuje zločine na svim meridijanima, u svim vremenskim zonama: narodnim poslanicima muka je od pomisli na bodeže koji su probili Cezarovu togu, Skupština osuđuje brutalnu intervenciju Muratovog obezbeđenja koje je Miloša Obilića, rođ. 1367. g., lišilo života samo na osnovu sumnje da je učestvovao u atentatu.
4. Skupština osuđuje zločine Crvenih brigada, studenta Raskoljnjikova, Čarsla Mensona, Džeka Rubija koji ubi Lija Osvalda.
4. a) Bez obzira na to što nikog nije poslala u Aušvic na komemoraciju žrtvama holokausta, Skupština osuđuje zločine Trećeg rajha, Handžar divizije, A. Pavelića, Dž. Trboseka, zengi te Bost. davitelja.
5. Skupština osuđuje preki sud koji je lišio života bračne drugove Čaušesku premda ovi nisu bili baš neke cvećke, osuđuje navijače što su na Hejselu porušili tribine kroz koje su doduše i sami prvi propali zavivši u crno ne samo svoje nego i porodice drugih, mnogo kulturnijih navijača.
5. a) Najoštrije osuđuje Godzilu, Ajhmana i Nosferatua.
5. b) Paljevine isto, bio u pitanju Rajshtag ili srpske svetinje na Kosovu. Svesna da se i u momentu pisanja Rezolucije negde odigrava zločin koji će kad-tad izbiti na videlo, premda možda i neće, Skupština ga baš zato i utoliko više osuđuje.
6. Uverena da će ovaj dokumenat parlamenti drugih država prihvatati i potpisivati, Skupština Srbije unapred osuđuje zločine koji će se odigrati u bližoj ili daljoj budućnosti.
&
Kao što je Kolumbo imao zadatak da smanji putne troškove a pronašao Ameriku, tako se od srpske skupštine očekivalo da u okviru svojih mogućnosti osudi ratni zločin u Srebrenici, a rodila se Rezolucija koja je zadivila i same poslanike!
„Poštovani poslanici, moja mudra opaska da je Srebrenica izvan naše teritorije i da bi Rezolucija o njoj bila nepristojna – ismejana je…“
„Iako ste vi, gospodine predsedniče, potpuno u pravu! Na šta bi ličilo da Nemci donesu Rezoluciju o Šumaricama!“
„Šta je sa zločinima nad Srbima, to će balije ili ustaše da osude!? Ako je u Srebrenici neko stradao, nama je žao, ali pitanje je ima li tih streljanih baš toliko, drugo, mi ne znamo ko je to učinio…“
„Uze mi reč iz usta! Saučešće udovicama, samohranim majkama i siročićima, to da, ali da priznamo umešanost naše države u tu prljavu i za naše prilike skupu rabotu – nikad!“
„Nismo mi Nemačka koju je Zapad podigao pa joj se moglo da plaća ratnu odštetu!“
„Tako je!!! Sad kad napokon treba i naše plate da uskladimo sa evropskim standardima neko bi da prihvatimo krivicu i da sutra agresoru plaćamo ratnu odštetu…“
„Ja bih da se ovo o Srebrenici skine sa dnevnog reda dok se problem naših plata kao mnogo urgentniji ne reši, znači, dve hiljade evra naj-ma-nje, makar troje ili četvoro novinara pocrkalo od zavisti…“
„Ljudi, ovde smo barem svi svoji! Ko zna da li ćemo ostati ceo mandat! Ko se od nas nada da će biti još koji put izabran!? U narednih godinu-dve dana šta uradimo za sebe i svoje porodice – uradili smo… (aplauz)“
„U pravu si, ali ako nas teraju da osudimo tu Srebrenicu, daj da im bacimo neku kosku…“
„Ali da im serviramo i ono što nisu poručili, kuća časti! Osudićemo Oluju, Bljesak…“
„Jasenovac…“
„Jame…“
„Zločine NATO pakta…“
„Albanske separatiste, mada je to pleonazam…“
„Mađarske fašiste za ono u Novom Sadu…“
„Ja bih da osudimo Janeza Janšu…“
„Ja onoga Magdu koji je pobio ne znam koliko ljudi…“
„To nije ratni zločin…“
„Nema veze. Zločin je zločin!“
„A da stavimo onog Berčeka koji je ubio Ivana Stambolića…“
„Gospodin Berček je povukao iskaz…“
„Dobro, ne moramo njega, imamo Vijetnam, presudu Draži, atentat na kralja Aleksandra, zlostavljanje Makine grupe…“
„Ali oni nisu likvidirani…“
„Nisu, ali šta da je neko umro od udaraca lopatom po krstima! Osudimo kršenje ljudskih i manjinskih prava Makine grupe…“
„Ljudi, braćo, kolege, hvala vam što ste mi otvorili oči, ja koji sam hteo da osudimo zločin u Srebrenici vidim kakvo je to zrnce peska u moru zločina, stidim se što sam tome makar i u svojoj duši davao toliko prostora i značaja! Primite svi moje izvinjenje, voleo bih da se javno izvinim porodicama gladijatora, galiota, žrtvama Inkvizicije, kolonijalizma, Gulaga, Golog otoka, Pustinjske oluje…“
„Iz Daktilobiroa javljaju da je naša rezolucija o Srebrenici duplo duža od američke…“
„Super!!!“
„Bravo!“
„Molim gospodu poslanike da više ne pucaju, na spratu zaseda Anketni odbor…“
„Morem ploviii…“
„…jeeedna mala baarkaaa, morem plooviiii…“
