Kada nekoliko desetina parlamentaraca iz SAD, Velike Britanije, Kanade, Nemačke, Italije, Švedske, Ukrajine, Češke, Irske, Austrije, Islanda, Litvanije, Letonije i Holandije i predsedavajući spoljnopolitičkog odbora Senata i spoljnopolitičkog odbora Bundestaga upute zajedničko pismo američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, britanskom ministru spoljnih poslova Džejmsu Kleverliju i visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepu Borelju, to bi trebalo shvatiti veoma ozbiljno.
Iako se u pismu od SAD, EU i Velike Britanije traži da preispitaju svoju politiku „i prema Srbiji i prema Kosovu“, akcenat je stavljen na odgovornost Srba na Kosovu i Beograda, što znači Aleksandra Vučića, za destabilizaciju jer su, kaže se, bojkot Srba lokalnih izbora na severu Kosova, napad na vojnike KFOR-a i hapšenje trojice kosovskih policajaca „doprineli brzom pogoršanju situacije, što ne preti samo dijalogu Beograda i Prištine, već i regionalnom miru“.
U pismu se pominju i izveštaji o navodnom švercu oružja iz Srbije na Kosovo i skladištenju oružja na severu, mada je KFOR saopštio da o tome nema dokaza, prenosi Glas Amerike. Na „naoružavanje Srba na Kosovu“ je upozorovao kosovski premijer Aljbin Kurti.
Suverena i funkcionalna demokratija
U pismu se naglašava da je Kosovo „suverena i funkcionalna demokratija“ i da „ta činjenica treba da bude osnova buduće zajedničke politike u aktuelnoj krizi“, što znači da je Srbija, koja ne priznaje suverenost Kosova, osnovni remetilački faktor svakog budućeg nastojanja da se obezbedi stabilnost regiona.
I dalje: „Pokušaje Srbije da se meša u demokratske izbore na Kosovu trebalo je kritikovati kao strano mešanje (u unutrašnja pitanje suverene države) i primeniti određene mere ako to nastave da rade…Treba primenjivati diplomatiju odvraćanja ako želimo da rešimo aktuelnu krizu“. To jest, trebalo bi preventivno ozbiljno kazniti predstavnike vlasti Srbije da bi se povinovali zahtevima Zapada.
Jezik prinude
To što se u pismu diplomatski traži i „balans“ u pristupu i Kosovu i Srbiji, malo znači kada je detektovan glavni krivac za tenzije.
Sve u svemu, visokokaratni potpisnici apela promene politike SAD, EU i Velike Britanije konstatuju da „Srbija nije dovoljno pritisnuta zbog hapšenja kosovskih policajaca i napada na vojnike KFOR-a, ali da je primili k znanju sankcije koje su SAD nedavno uvele šefu BIA-e Aleksandru Vulinu“, što znači da Srbija, to jest Aleksandar Vučić, razumeju samo jezik prinude, pa bi ga onda trebalo i češće i još čvršće primenjivati.
A pošto „aktuelni pristup (očigledno) ne funkcioniše“, valjalo bi da „međunarodna zajednica uči na greškama iz prošlosti i ne vodi politiku čiji je centar Beograd“, dakle da je došao kraj razumevanju i strpljenju za politiku „vrdanja“, kako je spoljnu politiku u kontekstu sankcija Rusiji definisao Vučić, a može se primeniti i na njegovu kosovsku politiku.
Kraj strpljenja
Ovo pismo zapadnih parlamentaraca svakako ima veću političku težinu od članaka u „Njujork tajmsu“, „Gardijanu“ i na nemačkom javnom servisu „Tagesšau“ o vezama Vučića sa kriminalnim klanovima, ili nedavni članak u nemačkom „Špiegelu“ koji razotkriva predsednika Srbije kao „opasnog autokratu“. To su sve veoma uticajni mediji, a mediji u funkcionalnim demokratijama i te kako mogu da utiču na politiku onih koji donose odluke.
Ocena predsednika stranke Srbija centar Zdravka Ponoša da „nema dileme da je to pismo rezultat uspešnog albanskog lobiranja“ otkriva suštinu srpskih kosovskih zabluda. Nikakvo „lobiranje“ nije potrebno da države koje su odavno priznale nezavisnost Kosova kao nepovratnu istorijsku činjenicu imaju sve manje strpljenja za Srbiju koja ne samo da nezavisnost Kosova ne priznaje, već je aktivno sputava gde god može.
Vučić preko Srpske liste želi da dokaže da Kosovo nije nezavisno i da Kurti njega mora da pita za mnogo toga. A koliko god Kurti predstavnicima zapadne zajednice išao na živce, on je za njih premijer „suverene i funkcionalne demokratije“ koju Beogad svojom politikom ugrožava.
Pres služba predsednika Republika je saopštila da će se Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić danas u 18 časova obratiti javnosti. Povod za ovo najnovije u nepreglednom nizu Vučićevih obraćanja nije naveden.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
