Balkan: Sto godina pre i danas
Na poziv Angele Merkel, u danu kada je ovaj primerak „Vremena“ pred čitaocima, u Berlinu će biti održana konferencija o Zapadnom Balkanu. Konferenciji prisustvuju premijeri, šefovi diplomatije i privrede Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Kosova.
U radu konferencije učestvuju i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesari za proširenje i energetiku, Štefan File i Ginter Etinger, a očekuje se i učešće visokih predstavnika Hrvatske, Slovenije, Austrije i Francuske.
Očekivanja su vrlo raznovrsna. Svi su došli s nadom, ali i sa zebnjom, ali u moći je političkog jezika, diplomatskih formula i, napokon, lokalnih medijskih domunđavanja s vlastima da javnost celokupne nesretne balkanske vukojebine uvere da „smo baš mi pobedili“.
Najradikalnije je celu stvar kritikovao Jovo Bakić, koji je u autorskom tekstu za „Politiku“ napisao: „Najveća je nesreća, međutim, što od razbijanja Jugoslavije ne postoji kritična masa na Balkanu koja bi opet, kao pre 100 godina, obrazovala politiku ‘Balkan balkanskim narodima’, čiji je Jugoslavija bila glavni i najmoćniji izdanak. Ovako, uopšte međusobno posvađani Balkanci, a naročito Južni Sloveni, moraju sa blaženim zadovoljstvom slaboumnih izmećara ili tugom i besom poraženih buntovnika slušati licemerne balkanističke lekcije kancelarke Merkel kako se balkanske države ‘ne smeju prerano prepustiti same sebi’, jer se na Balkanu napredak odvija ‘tempom puža’. Tako se stara imperijalna kulturtregerska politika, prekinuta stvaranjem dveju Jugoslavija nakon oba svetska rata, s krajem Jugoslavije svom snagom vratila na Balkan.“
Politika dubokog naklona: Mišković obrao jabuke
Brzinu puža nije izmislio Jovo Bakić već je to pre neki dan izrečena ocena najmoćnijeg političara Evrope i teško je ne složiti se s njom. Ali, koliko to govori o „nama Balkancima“ toliko govori i o neefikasnosti Evrope i vrlo često o „vrbovom klinu“ svake evropske politike – poverenju u one koji joj se najviše udvaraju pa svaki čas ispada da je njihov puž brži od našeg puža.
Tu Srbija, u svetlu ukrajinske krize koja postaje primarno pitanje celokupne politike EU, ne prednjači, ali ni ne zaostaje. Priznali smo, deklarativno, teritorijalni integritet Ukrajine – a kao da smo mogli nešto drugo da uradimo – i politikom „dubok naklon na sve četiri strane“ sačuvali nešto obraza, dočim su Crnogorci, na primer, uveli „sankcije“ Rusiji i sad ispade da oni prednjače: samo još da obezbede uslove za fer političku konkurenciju, borbu protiv korupcije, medijsku ravnopravnost i još jedno pet, šest uslova koji su jednaki za sve zemlje nesrećnog i nesređenog regiona.
Aleksandar Vučić je veštim spinovanjem i besmislenom konferencijom za novinare, a povodom opšteg upozorenja zemljama kandidatima za prijem u EU i onima koji tek nameravaju da se pridruže tom društvu lovaca „na suknju Angele Merkel“ – kako ne bi bilo lepo da državnim intervencionizmom u poljoprivredi potkopaju efikasnost evropskih sankcija Rusiji, odnosno iskoriste ruski odgovor za svoju korist – pokazao „odlučnost u nemoći“.
Nemamo mi šta da prodamo Rusima niti imamo para da kratkoročno subvencionišemo bilo kakvu proizvodnju u agraru. Mišković je, recimo, kad ga je Vučić već spomenuo, sve jabuke već prodao Rusima i sad bi ritualno mogao da ubere onih dvadesetak komada što mu rastu na terasi ispred kancelarije. Kako će on i drugi pomenuti „poljoprivredni tajkuni“ da povećaju „proizvodnju odojčadi“ i koliko traje i koliko košta put od krmačine sise do svinjskog buta u ruskim mesarama? O tome pametne države misle na vreme i ugrađuju politiku subvencija na dugi rok, a ne misle o tome kad se ukaže mogućnost neke špekulacije.
Pre će ovde biti obrnuto. Izvozićemo u Rusiju kao i do sada, dakle, minimalno. EU će suočena s viškovima sopstvenih proizvoda smanjiti kupovinu naših i još će gledati da poveća prodaju sopstvenih proizvoda u Srbiji. Što bi rekao Džoni Štulić: „Balkane moj!“
Ide Mile lajkovačkom prugom: Šta čeka Dodika?
Ima tu, međutim, i zanimljivih političkih pitanja. Jedno od tih je sigurno – pitanje Republike Srpske. U predvečerje berlinske konferencije Vučić je izjavio da na oktobarskim izborima u Srpskoj neće podržati Milorada Dodika, odnosno da neće podržati nijednu stranku niti ličnost. Iz Berlina mu već tapšu.
To je odnekud stvorilo, preko noći, uverenje da će Dodik izgubiti izbore i eto nama „Dejtona dva“, koji će „formulaciju federacije učiniti efikasnom“.
Posle Kosova na red je došla Srpska. Ne greši onaj ko veruje da će time biti zatvoren krug odricanja od onoga što se nekad smatralo primarnim interesom Srbije na Zapadnom Balkanu. Radio slobodna Evropa dobro je osetio temu i za sagovornike je pozvao dežurnog profesora i diplomatu Predraga Simića, uvek na službi javnom i svakom drugom servisu, i Envera Kazaza, profesora iz Sarajeva.
Evo šta oni kažu. Simić: „Ovo jeste zaokret Beograda i verovatno do njega dolazi u trenutku kada se Nemačka priprema da održi sastanak sa zemljama Zapadnog Balkana na kome će BiH biti u centru pažnje, bar sudeći prema vestima koje stižu iz Nemačke. Prema tome, lako se može dogoditi da upravo i glavna meta tog sastanka bude Milorad Dodik.“
Vučićeva izjava uneće stabilnost i u BiH i u regionu, a u Republici Srpskoj ohrabrenje za ujedinjenu opoziciju – ocenjuje sarajevski profesor Enver Kazaz.
„Vučić nastavlja sa svojom politikom koja je prema BiH daleko korektnija nego sve politike prethodnih vlada u Srbiji“, smatra Kazaz.
Da li je to ujedno ozbiljnija podrška Beograda jedinstvenoj BiH, otklon od Dodikove politike otvorenog prekodrinskog očijukanja i okretanja glave od Sarajeva? Predrag Simić smatra da je to politika podrške politici koju SAD i EU budu vodile, ma kakva ona bila.
„Mislim da je to politika koju Beograd vodi od izbora u maju 2012. godine. Ide na punu kooperativnost sa zahtevima zapadne međunarodne zajednice, SAD i EU, u ovom slučaju pre svega SAD. Beograd u ovom trenutku nema snage za bilo kakvu drugu politiku, osim da prihvata to što je politika Zapada na Zapadnom Balkanu. Ravnoteža snaga je promenjena i došlo je vreme za promenu koja će BiH učiniti bližom ciljevima Sarajeva“, objašnjava Simić.
Profesor Kazaz smatra da će Vučićeva poruka uticati na Dodikov rejting.
„Bez sumnje da je Dodik bio neko ko se, zajedno sa Tadićem, pojavljivao kao gospodar svih Srba. I da su u ovom trenutku Dodikove političke akcije u potpunom padu. Treba reći da Vučić nije bio naklonjen Dodiku ni ranije. Jasan je Vučićev stav prema Dodiku, a jasno je, takođe, da se opozicija na prostoru RS ujedinila da konačno sruši taj režim. Sigurno je jedno: Dodik je izvjesni gubitnik izbora u oktobru. I Vučićeva izjava je samo jedan od kamenčića koji ga gura na političko dno“, tvrdi profesor Kazaz.
Ama, ne sekirajte se. Kad srpski mediji to obrade, biće da je naš puž najbrži!
