Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Ako već čitate „Vreme“, verovatno povremeno poželite da „odmenite“ nekog od redovnih komentatora i umesto njega objavite svoje mišljenje. Ili da samo malo promenite ono što je taj ili ta napisao/la, čisto da tekst bude bolji. E, urednici jednog od najbolji svetskih listova, „Los Anđeles Tajmsa“ (www.latimes.com), odlučili su da čitaocima ponude baš takvu mogućnost i to na svom internet sajtu.
Pre nekih desetak dana oni su omogućili čitaocima da doteruju jedan redakcijski komentar. Tekst je inicijalno nosio naslov „Rat i posledice“, a oko hiljadu čitalaca javilo se da ga menja. Princip za izmenu uzet je od jednog od najpoznatijih sajtova te vrste, Wikipedie (www.wikipedia.org), svojevrsne enciklopedije čije jedinice može da prerađuje i dopisuje svaki registrovani član. Wikipedia, inače, ima izdanja na tridesetak svetskih jezika, između ostalih i na srpskom (vidi sr.wikipedia.org).
Ono što je tako dobro funkcionisalo kod Wikipedie nije potrajalo ni 24 sata na sajtu „L.A. Tajmsa“, tj. na njihovom wikitorialu (kombinacija „uikija“ i editorijala, engleske reči za novinski komentar). Dakle, sve je lepo počelo, vajkaju se urednici, prvi „kolumnisti“ ponašali su se veoma konstruktivno. Tekst je brzo menjan (original je stajao sa strane poređenja radi), nije prošlo mnogo a promenjen je i naslov tako da je predsednik Buš eksplicitno optužen za ratne zločine. Jedan od čitalaca došao je tada na ideju da tekst podeli na dva, za one koji su za i za one koji su protiv rata (u Iraku, naravno). To je odlično prihvaćeno i sve je išlo dobro dok nije pala noć, urednici otišli da spavaju, a u ceo projekat se uključila četa Bivisa i Batheda. To znači – eksplicitni nazivi za genitalije na sve strane, eksplicitne slike genitalija prikačene uz tekst, uz redigovanje naslova u jednostavno „Fuck USA“ (ko ne razume neka pita nekog, pa ne mogu ja stalno da prevodim). U četiri ujutro noćna smena probudila je glavnog urednika sajta koji je naredio da skinu stranicu.
Wikitorial je nakon toga postao glavna tema internet komentatora, koji su se podelili na one koji veruju da je takva vrsta zajedničkog pisanja moguća i one koji tvrde da je to čista utopija i da će se svaki budući pokušaj završiti isto. Ukoliko među čitaocima „Vremena“ ima onih koji veruju da je moguće, pozivam ih da se jave na navigator@vreme.com (subject neka bude „wikitorial“). Ako bude deset zainteresovanih, sličan projekat možemo da probamo na internet stranicama „Vremena“.
Jedna od tema komentara mogla bi da bude i odluka čikaške policije da na svoj sajt www.chicagopolice.org stavi fotografije i osnovne podatke svih koji su u poslednjih trideset dana uhvaćeni kao klijenti prostitutki. Policajci tvrde da ne krše ničija prava budući da je informacija o hapšenju javna (pitajte Hjua Granta, uostalom), a nadaju se da će strah od javne blamaže delovati preventivno. No, sudeći po slikama onih koji su se na stranicama našli, reklo bi se da im je internet reputacija dosta nisko na listi prioriteta.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve