Komplikacija od aplikacija

Od duga vremena, letnjeg, nije zgoreg posvetiti se malo uređivanju svog telefona, bićete zahvalni sebi koliko na jesen. Telefon koji se mnogo koristi brzo stvori zbrku, a većina korisnika veruje da su ga zbrkanog i kupili. Previše aplikacija, sve na nekim neočekivanim mestima, ništa ti nije pri ruci (palcu) kada ti brzo treba. A to može da izazove ozbiljnu nervozu, skroz nepotrebno.

„Gardijanov“ novinar Aleks Hern smislio je interesantan metod i tvrdi da bolji od tog ne postoji. Svoje ikone poređao je tako što svaki put kada na neku klikne, pomeri je za jedno mesto bliže vrhu. Posle nekoliko dana dobio je ne samo aplikacije poređane po važnosti odnosno učestalosti korišćenja već i sopstveni psihološki profil. Za neke aplikacije bio je siguran da ih koristi umereno, a ispostavilo se drugačije, uglavile su mu se u sam vrh prvog ekrana. Njegov savet je da pravite više od tri „naslovne“ strane, odnosno da prve dve budu gole aplikacije, a ostatak smestite na treću po folderima (koje ne volimo jer zahtevaju međukorak pri pristupanju).

Ima i drugačijih saveta, naravno. Jedan od interesantnijih je da aplikacije poređate prema načinu na koji držite telefon. Ako vam stoji u šaci desne ruke i klikćete palcem, onda je najbolje da vam one najvažnije budu u donjem desnom delu ekrana, gde su najpristupačnije. To obično deluje nelogično mozgu i oku, ali posle nekoliko dana se naviknete i otkrijete koliko je lakše.

Ređanje po abecednom redu nije baš „korisnički prijateljsko“, ali je vrlo korisno kada tražite aplikaciju koju koristite ređe. Ima ko savetuje da se aplikacije poređaju po bojama, računajući da neki ljudi pamte vizuelno te da će Snapchat tražiti u žutom delu ekrana, a Whatsapp u zelenom, što takođe ubrzava rad.

Meni se najviše dopada tematsko slaganje. Svaki ekran ima svoju funkciju, tako da su vam na jednom komunikacijske aplikacije, na drugom medijske, na trećem društvene mreže, pa igrice, mape, šoping ili e-knjige, već šta ko voli da ima. Onda se unutar svake strane aplikacije poređaju po važnosti i logici koja vam odgovara, na primer, najvažnije u vrh ekrana. Podvarijanta je da svaka kategorija dobije sopstveni folder te da ih sve smestite na naslovnu stranu. To, pomenuh, usporava pristup jer traži međupotez, otvaranje foldera, što je ipak mnogo brže nego da vrtite po ekranima tražeći aplikaciju za koju znate da je „tu, negde“ a sve vam izgledaju isto. Naročito kada ste u žurbi.

Zanimljivo je i pitanje koje aplikacije da stavite na dno ekrana, tamo gde su vam one koje vam trebaju najčešće i najbrže. Pre nego što tu odluku donesete, proverite koji „dugmići“ na telefonu vam omogućuju brz pristup (kameri ili pozivanju telefonom, na primer). Možda vam telefonska aplikacija uopšte ne treba na tom mestu, jer kada želite nekoga da pozovete kliknućete na dugme, a kada vas neko zove aplikacija se ionako sama otvara. Zapravo, savet je da se ne bavite previše tim aplikacijama koje vas opominju i same iskaču, one mogu da stoje u bilo kom budžaku.

Ali, pre nego što krenete u pospremanje, pregledajte šta vam sve stoji u telefonu. Da li vam je zaostala aplikacija o lepotama Atine koju ste učitali pre tri godine kada ste tamo letovali, ili vam telefon opterećuju tri aplikacije za držanje dijete iz vremena kada ste (hteli) se bavili viškom ili manjkom kilograma? Brisanje suvišnih aplikacija ubrzaće vam telefon, a uštedeće vam i koji skupoceni megabajt (ako ste u romingu) jer aplikacije vole da se hrane (apdejtuju) i kada ih ne koristite.

To je dodatni savet, isključite apdejtovanje na letovanju, kada ste obično van sopstvene (bezbedne) mreže, telefon će vam raditi brže i trošiti manje. Kao na reklami za automobile.