Znate za onu foru da ako kliknete na neki link možete da saznate ko vam gleda profil na Fejsbuku? Jedno vreme je to bilo prilično popularno, s tim da vas je link vodio u trgovinu privatnošću umesto da zadovolji vašu radoznalost. Sada vam Fejsbuk poručuje da je tako nešto ipak moguće, ali samo u slučaju da vaš profil gleda neka strana vlada, dakle ne američka. Oni to utvrđuju uvidom u profile koji vam pristupaju. Ako su nepovezani sa vama, a relativno novi i pritom su uspeli da se probiju kroz restrikcije koje je Fejsbuk postavio, dakle ishakovali su sistem, onda kompanija osnovano sumnja da pripadaju nekom organizovanom sistemu (državi) i o tome vas obaveštava. Cilj je da se tako spreči uhođenje na društvenim mrežama, odnosno da vam se omogući da sa istomišljenicima slobodno komunicirate bez straha da će neko da vas „provali“.
Fejsbuk će vas obavestiti da ste na meti neke drske, strane službe i da su vam najverovatnije kompromitovani svi uređaji, te bi bilo dobro da ih zamenite. A isto važi za pasvorde.
Istovremeno, Fejsbuk se našao na udaru evropskih vlasti zbog vrlo slične stvari. Budući da je kompanija u Evropi registrovana u Irskoj pozvani su na tamošnji sud pod optužbom da iznose lične podatke građana iz Evrope u SAD mimo evropskih zakona koji to brane. Tačnije, Fejsbuk kupi podatke o kompjuteru svakoga ko je pristupio tom sajtu čak i ako nema Fejsbuk nalog. Čim dođete na stranicu koja pripada Fejsbuku, uvaljuju vam kolačić koji se aktivira svaki put kada se nađete na stranici koja je takođe povezana sa Fejsbukom na neki način. Podatke o vašem kretanju na internetu potom dobija centrala kompanije koja onda može da analizira vaše potrebe i interesovanja i shodno tome zašilji neku marketing kampanju. Može i političku.
To mora da prestane, poručuje im EU. Zemlje van EU i države kandidati ne mogu se nadati ovakvoj zaštiti, čak i ako sud oštro presudi u korist privatnosti građana.
Ipak, vest nedelje po meni stiže iz grada Čatanuge u američkoj državi Tenesi. Tamošnja Elektrodistribucija iskoristila je svoju mrežu da uvede deset-gigabitni internet svim korisnicima (gotovo 200.000) sa posebnim naglaskom na biznis korisnike. Oni mogu da koriste brzine u rasponu od tri do deset gigabita u sekundi. Servis, naoko, nije jeftin, košta 299 dolara mesečno, ali se uvođenje ne naplaćuje i možete ga otkazati kada vam se prohte.
Zašto bi neko plaćao tako skup, mada brz internet?
Moderna industrija sve je zavisnija od prenošenja velikih fajlova na daljinu, sve više je tri de maketa, filmova, medicinskih nalaza koji zahtevaju trenutan prenos na daljinu. Za onoga ko želi da se ozbiljnim poslom bavi od kuće ova investicija je neophodna. Jeftinije je i udobnije od svakodnevne vožnje do kancelarije, za početak. Naravno, ovu ponudu prati i podjednako kvalitetna ponuda električne energije i ostalih infrastrukturnih potreba. Što rezultira preseljavanjem mnogih biznisa u ovaj gradić.
Zamislite da takav „hab“ neko napravi u Srbiji, recimo novcem od prodaje Telekoma.
