Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Nekoliko u svetskim razmerama viđenijih internet „mozgova“ pobunilo se zbog prošlonedeljne odluke ICANN-a, organizacije koja uspostavlja nove internet adrese (vidi www.icann.org), da odobri formiranje .xxx domena najvišeg nivoa. Ovaj domen, kao što mu i ime naslućuje, trebalo bi da posluži za registraciju sajtova sa pornografskim sadržajem. Ta ideja o posebnom porno-domenu godinama se vrti po internet zajednici, ali je do 2. juna ove godine glatko odbijana. Interesantno je da se protivnici .xxx domena manje pozivaju na skarednost, a mnogo više na opasnost od kršenja ljudskih prava. A evo i zašto.
Zagovornici posebnog porno-domena smatraju da je to elegantan način za kontrolu pristupanja porno-sadržajima na internetu. Blokadom domena u kućnim kompjuterima ili na poslu, maloletnici i zaposleni bili bi onemogućeni u pristupanju što bi mnogi roditelj i šef pohvalili. Međutim, zasad ne postoji mehanizam na nivou interneta koji bi naterao postojeće porno-sajtove da se preregistruju sa .com ili .net na .xxx (o nacionalnim sajtovima da i ne govorimo, njih postojanje .xxx domena ni na šta ne obavezuje). Onaj ko je godine i silne pare odvojio da naučite njegovu adresu teško da će sada pristati da je menja (ili da vas preuputi na nju kada ukucate onu poznatu).
S druge strane, postojanje ovog domena moglo bi da ohrabri konzervativnu desnicu u nekim zemljama da zahteva preimenovanje. Onda se tu, kažu protivnici domena, postavlja novo pitanje: ko i po kojim kriterijumima određuje šta jeste, a šta nije porno-sadržaj? Da li će svaki sajt koji objavi sliku golišave žene ili muškarca ili u svojim tekstovima objavi poneki eksplicitan izraz morati da se seli u „zabranjeni domen“. Što, ponavljam, ne bi bilo baš toliko strašno kada .xxx ne bi bio izopšten sa velikog broja kompjutera u svetu (kreativnije vlade brzo bi smislile način da ovakvim sajtovima zalepe i akcizu, tek da sreća bude veća).
Bilo kako bilo, stvar je, da tako kažem, svršena i nema sumnje da će ovaj dodatni publicitet barem u početku izazvati veliko interesovanje za novi domen.
Još jedan podatak privukao je protekle nedelje veliku pažnju analitičara kompjuterskog sveta. Prvi put se u SAD dogodilo da mesečna prodaja prenosnih računara nadmaši prodaju stonih računara, što je odmah bio povod da industrija i trgovine naćule uši i razrogače oči. Analitičari kažu da je sasvim moguće da će udeo stonih računara u prodaji sve više opadati, a razlozi su drastičan pad cene prenosnih računara i znatan porast njihovog kvaliteta i mogućnosti. Do sada se razlika u ceni stonih i prenosnih računara bazirala na velikoj razlici cene ekrana i komponenti „normalne“ i umanjene veličine. Sada i stoni računari koriste LCD ekrane, čak su prenosni u prednosti jer koriste ekrane manjih dimenzija tj. jeftinije. Razlika u ceni zbog veličine komponenti opada poslednjih godina budući da su se i dimenzije znatno približile. Prenosivost računara sada postaje ključna prednost, a dosadašnje mesto (i cenu) prenosnih računara preuzimaju mini računari, jedva veći od džepne knjige.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve