Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Da biste u realnom svetu ušli na dobru zabavu, bilo da je u klubu ili nečijem stanu, potrebno je da vas neko pozove, neko kome je domaćin delegirao to pravo. Taj pozivar preuzima odgovornost za vas, jer ako pravite gluposti, to je onda njegova krivica. Da li bi društvene mreže bile pristojnije mesto ako bi se na njih ulazilo po preporuci, to se sada pitaju mnogi koji su izbegli sa Tvitera i Fejsbuka zbog nepodnošljive atmosfere koja se tamo stvara. Naročito od strane anonimnih korisnika.
Ako vam se takav koncept čini interesantnim, onda se nadajte pozivu u Klabhaus (Clubhouse), društvenu mrežu u nastajanju. Mreža je u probnoj fazi, a dodatnu čežnju udariće saznanje da su mnoge svetske face tamo, počev od Opre, Aštona Kučera ili Drejka. Startovali su prošle godine, u decembru su imali tek tri i po hiljade korisnika, sada ih je širom sveta oko šeststo hiljada i još uvek ne možete da uđete bez poziva.
To nije suština privlačnosti ove mreže, ona je zanimljiva zbog svoje prirode. Ako je Tviter za dosetke, Fejsbuk za razmetanje, a Instagram za slike, onda je Klabhaus za priču, ali govornu. Ova mreža okuplja korisnike koji se govorom (audio) obraćaju jedni drugima baš kao da ste na nekoj žurci. Uđete u neku sobu gde Opra i Drejk ćakulaju i možete da ih uživo slušate, dignete ruku i možda vas puste da i vi kažete nešto.
Nešto lakše je kada zađete u sobe gde nisu tako visoke zvanice i gde su mnogo raspoloženiji da slušaju ostale, pa vam je uključivanje u razgovor verovatnije. Uslov je da ništa ne sme da se snima i širi po internetu, dakle nema šerovanja, što je važna funkcija drugih društvenih mreža. Slušaš, pamtiš, oplemenjuješ se ili se samo zabavljaš. Ali nema anonimnosti budući da je svakoga neko pozvao, a prepoznaće vas i po glasu.
Svako ko dobije poziv za ovaj klub ima pravo da pozove još jednu osobu, pa ako se ispostavi da nije napravio pogrešnu odluku može da pozove još troje i to je kraj. Ne znamo šta će biti za koji mesec kada mreža izađe iz faze testiranja, ali za sada se čini da je u svetu društvenih mreža na kojima vladaju haos i anarhija ova vrsta uređenosti prijatna.
Svako može da pokrene i moderira temu, a mnogi od trenutnih učesnika koriste mrežu da bi lansirali svoj talenat za repovanje ili pevanje, odnosno bilo šta što se može raditi zvukom koji proizvodi čovek. Procena svih kritičara je da će ova mreža biti sledeći veliki hit na internetu.
To ne znači da sve sa njom ide glatko, a prve prepreke na putu uspeha pojavile su se u Kini. Klabhaus aplikacija iznenada je tamo postala nedostupna, mada još nije javno zabranjena, a kao mogući razlog navodi se to što su neki učesnici sa Tajvana i iz same Kine (koja Tajvan smatra svojom teritorijom) otvorili raznorazne diskusione sobe u kojima se o političkim prilikama i slobodama govorilo na način koji nije sasvim u skladu kursa koji se očekuje u javnom govoru. A ova mreža se može smatrati nekim oblikom javnog govora, iako se dolazi po pozivu, i ono što je tamo izgovoreno ne bi smelo da se prenosi dalje.
Vlasnici mreže najavljuju da bi ona uskoro mogla da bude javna, odnosno otvorena i za ostale koji bi da pristupe bez poziva, čime će možda izgubiti jednu od najboljih osobina. Do tada se pozivnice mogu preprodavati, cena dostiže i 125 dolara, ali vas ostali korisnici upozoravaju da je ne prodajete nepoznatima koji bi svojom larmom mogli da naprave problem i vama i onome ko je vas pozvao. Dobro zvuči.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve