Računi: Naplata se ubrzava
Predsednik se, usput, onako ritualno ponovo pohvalio „najboljim rezultatima u istoriji“, ali kad se sabere sve što je naciji rekao o Kosovu, jasno se vidi da tu nema ničeg novog i da je to politika „štapa i kanapa“, zatrpana u dubokim lagumima briselske birokratije, odnosno da ulazak Srpske liste u vladu Ramuša Haradinaja ne upućuje da će iz toga da proizađe neki boljitak, osim što je Vučić otvorio bok za napade onih koji mu ne mogu oprostiti saradnju s Haradinajem, tim pre što je ovaj koliko do juče bio neprijatelj broj jedan srpskog roda.
Srpska politika na Kosovu je biranje između sve samih loših opcija i ako je Vučić imao ambiciju da unese u tu priču vedrije tonove, nije u tome uspeo. Kosovo ide ka punoj nezavisnosti, a garancije za status preostalih Srba, materijalnih i kulturnih dobara neće obezbediti srpske stranke utopljene u more većinske volje, već međunarodne sile koje su u stanju to da učine, a većinom su već priznale Kosovo.
Srbi na severu Kosova su možda i svesniji toga nego patriotski frontovi koji su na jačim pićima od džangrizave opozicije. Srbima sa severa počeli su da stižu računi za telefon. I to u evrima. Strepe da će stići i računi za struju. Vode ionako češće nemaju nego što imaju, pa ih to manje brine. Mojoj rođaki je savetovano da požuri s ostavinskom raspravom jer se očekuje paraliza sudstva kad, polovinom oktobra, pređe u kosovsku nadležnost… Šta mi s „ove strane Srbije“ realno znamo o životu 120 hiljada ljudi koliko ih je ostalo s „one strane Srbije“.
Bolje smo informisani o brzini uragana na Floridi nego o vetrovima koji dole duvaju. Političke koprene podižu se svaki dan. Veo je sve neprozirniji, i taman zapamtimo ime jednog političara iz srpskog korpusa, a pojave se novi sa sve manje kredibiliteta i autoriteta među ljudima koje predstavljaju. Dobro se zna samo ko drži trgovinu naftom i drugim strateškim sirovinama, ko je gazda u građevinarstvu, ko se gde ugradio a cifre se vrtoglavo množe sasvim u skladu s ljudskom potrebom da iz sopstvene bede uvećavaju tuđe bogatstvo.
Dole jedino buja političarenje, baš kao i u Beogradu. Uostalom, svako malo povedemo s pet prema nula, kao što je tvrdio Marko Đurić, direktor vladine Kancelarije za KiM koga su pre neki dan vratili s granice, kao i ministra prosvete koji je bio s njim na putu, i to, kako je sam rekao, kao „poslednje švercere“, što je verovatno najtačniji autoportret politike koja nam prodaje onu stvar kao bubrege.
Izrazi gneva: Analiza jednog saopštenja
Narodni pokret Srba sa KiM „Otadžbina“ svoj gnev iskazuje u saopštenju za koje s pravom sumnja da će uopšte biti citirano. U tom saopštenju između ostalog piše: „Izbor Ramuša Haradinaja glasovima tzv. Srpske liste za predsednika separatističke vlasti u Prištini pokazuje klasičan politički nemoral i krajnje licemerstvo Aleksandra Vučića.
Koliko god on pokušavao da se sakrije iza tzv. Srpske liste, javnost i građane Srbije ne može da prevari jer ta politička grupacija, koja u svemu liči na bašibozuk, sama nikako nije smela da donese jednu tako neodgovornu odluku bez jasne podrške predsednika Republike Srbije. Inače, oni sami kažu da su uradili onako kako im je naredila država, odnosno Aleksandar Vučić.
U političkoj istoriji Srbije veći skandal nije mogao da se desi imajući u vidu da su svi visoki predstavnici vlasti u Srbiji nazivali Ramuša Haradinaja koljačem srpske dece, a onda preko noći ta ista vlast ga je ustoličila za predsednika.
Aleksandar Vučić još kaže da on nije učestvovao u donošenju odluke, ali da je podržava, što u prevodu znači da on podržava da, kako sam kaže, koljač srpske dece bude predsednik vlade. Zadatak predsednika Republike koji je položio zakletvu i na Mirosavljevom jevanđelju da će čuvati sopstvenu državu jeste da te Srbe iz tzv. Srpske liste savetuje, ukori, izgrdi jer svojim postupcima ugrožavaju nacionalne i državne interese Srbije…“
I sad ide politički zanimljiv deo saopštenja:
„Danas se jasno vidi da je albansko društvo na Kosovu i Metohiji u velikoj krizi. Danas se takođe vidi da vreme, posle toliko godina, radi za Srbe. I umesto da predsednik Republike Srbije nigde ne žuri sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije, on želi da se potpisivanjem sveobuhvatnog mirovnog antidržavnog i antiustavnog sporazuma sa svojom otcepljenom pokrajinom zanavek odrekne praiskonske srpske teritorije.“
Iz tiganja u vatru: Igra leptira
Zaključak o velikoj krizi proističe verovatno iz činjenice da je na Kosovu loše ekonomsko i socijalno stanje društva, baš kao i u Srbiji, a sigurno iz ubeđenja da se tesno sastavljena vlada Haradinaja neće dugo održati pa sve i da Srpska lista bude njen najvatreniji podržavalac. Tu vladu je formirala većina u kosovskom parlamentu u kojoj je jedan (i brojem 1) glas prevagnuo u Haradinajevu korist i verovatno će već posle lokalnih izbora na Kosovu (22. oktobra) biti stvoreni uslovi za njeno obaranje i nove opšte izbore ili će se stvoriti uslovi za neku novu albansko-albansku koaliciju u kojoj Srpska lista neće biti potrebna, a ostaće upamćena po tome, kako nas Haradinaj podseća, što je položila (i potpisala) zakletvu na kosovskom ustavu.
Ali, sve i da bude tako i da je to suština i eventualni a verovatni rezultat pomenute krize, to će biti tek skok iz tiganja u vatru, što je već decenijama najbolji opis srpskog položaja na Kosovu.
Vučić je u utorak citirao Aljbina Kurtija i neke druge albanske političare koji tvrde da je sad vlast na Kosovu maltene u njegovim, Vučićevim rukama, mada i Vučić, nadam se, zna da je taj govor u funkciji rušenja Haradinajeve opcije što se može dogoditi vrlo brzo. Kurti prosto priprema teren za dolazak na vlast i sugeriše albanskoj glasačkoj populaciji da je Haradinaj prodao veru za večeru, praveći većinu sa Srbima. To realno ne govori o nekakvoj snazi Srpske liste niti je verovatno da ona može ostvariti neki veći uticaj na kosovsku političku stvarnost, kao što je, na primer, formiranje Zajednice srpskih opština čije se formiranje odlaže od februara 2014. godine.
Ja razumem pregrejana patriotska osećanja, kojima odiše i ovde citirano saopštenje Pokreta „Otadžbina“, ali je ta vrsta osećajnosti često, rekao bih najčešće, daleko od onoga što je realno i mogućno. U tom smislu verovatno je ovaj najnoviji angažman grupe Srpska lista bio jedini racionalan odgovor na kompleksnu političku situaciju na Kosovu. Ali, bilo bi glupo zavaravati se. To je kratkoročan angažman i još bi bilo gluplje tvrditi da smo sada poveli sa šest prema nula.
