Kamiondžije

Kada se u nekoj zemlji izgradi više od 40 kilometara autoputa, to je nesporno dobra vest. Tako je bilo i u Srbiji kada je otvorena nova deonica autoputa do Preljine, čime je modernizovan pravac kojim prolazi famozna Ibarska magistrala.

Nije samo u pitanju ušteda vremena, već i višestruko poboljšana bezbednost ovog putnog pravca koji je svake godine odnosio živote neopreznih vozača. Dakle, bilo je razloga za slavlje.

Ipak, na našim televizijama je radost dobila neobične dimenzije.

Danima je potpuno završen put čekao otvaranje, jer se čekao slobodan termin našeg premijera. Pošto se on nekoliko dana nije pojavljivao u javnosti, čekanje je popunjeno uvodnim TV prilozima. Mirko Alvirović je, recimo, premijerno prikazao deonicu u svojevrsnoj SAT patroli. Tu smo videli „puni profil puta“, slušali oduševljene komentare i videli famozne tunele koji će postati glavna tema izveštača. Istini za volju, nije bilo detalja o putarini, pumpama i tečnom naftnom gasu.

Dan uoči otvaranja, Dnevnik RTS-a je započeo uključenjem dopisnice iz Čačka koja je pod kišobranom, u mraku, najavila kako je sve spremno za svečano otvaranje. A onda je osvanuo ponedeljak i počelo je slavlje. Premijer je imao gust raspored, jer je u 11h bio u Takovu, a uveče od 21h na RTS-u u emisiji „Upitnik“, gde je najavljena analiza aktuelne političke situacije. Tek ponedeljak je postao važan u medijskom smislu jer je trebalo da donese neku vrstu katarze, dramskog razrešenja jedne vrste napetosti koja je počela izborima u Crnoj Gori, a nastavila se pronalaženjem oružja u Jajincima i na Novom Beogradu, ali i svojevrsnim zatezanjem odnosa sa američkom diplomatijom u Srbiji. Ja sam osetio potrebu da nam se neko zvanično obrati i objavi kako je ta slobodno-lebdeća opasnost prošla.

Onda je premijer seo u šleper koji je vozio gospodin iz Koridora i projurio novom trasom ka okupljenim građanima. RTS je preneo svaki detalj otvaranja, uključujući i prolazak kroz tunele. Neki zlobnici su, navodno, tvrdili kako su svodovi niski, pa je premijer želeo da pokaže kako je visina dovoljna, ostalo još metar i po iznad kamiona. Pominjao se i pelcer hrasta koji bi se presadio i osveštao, što bi bilo dobro „zbog naroda“. To će biti obavljeno u dogovoru sa patrijarhom, ko što je i red. Autoput izgleda odlično i zaista nisam shvatio zašto nam je taj dramski momenat dostojan filma Ko to tamo peva – „ako mene pitate, ja bih proterao šleper“ – bio potreban. Znači li to da Vlast mora da reaguje na svaku budalaštinu, dok recimo nema reakcija na mnogo značajnija pitanja oko medija ili vladavine prava?

Tokom priredbe video se okupljeni narod, deca u narodnim nošnjama i kadrovi iz drona koji je odozgo snimao lepotu. Moram priznati da je u prilozima TV Pinka bilo neobično što anketirani građani listom pričaju kao „rodženi Beogradžani“ pa nisam čuo lepi dijalekt Zapadne Srbije. Kako su se ti simpatizeri teleportovali do Takova, mogu samo da nagađam.

Medijsku halabuku oko autoputa najkreativnije je iskoristio pevač iz tog kraja poznatiji kao Zli Pevač Lazović, koji je baš u ponedeljak lansirao svoj hit „Autoput“. Autor pesme je famozni Mare, pisac „Molitve“, znači ozbiljna ekipa je u pitanju. Jedini tragičar takovskog slavlja možda je Velja Ilić, kojeg protokol nije pozvao na doček premijera, mada je, kako on kaže, tu bio od samog početka radova. Tako možemo reći da je Veljin ponos prva žrtva nove deonice autoputa – a takve rane naši političari brzo leče.

Epilog dana opet je bio na RTS-u u „Upitniku“, gde je premijer imao monolog duži od sat vremena. Autorski doprinos voditeljke/urednice/autorke sveo se na veoma tiho postavljanje pitanja. To je pre ličilo na vremenski podsetnik na spisak tema nego na dijalog. Priznajem da sam u delovima obraćanja gubio nit radnje, pa mi se čini da su konferencije za novinare u Vladi ipak sadržajnije i jasnije. Kada se monolog, ili unutrašnji dijalog, ovako otegne, neminovno se pojavljuju nerazumljivi delovi. A premijera ipak izgleda više inspiriše kada više novinara postavlja pitanja – u formi medijske simultanke. Najčudnija medijska floskula vezana je za poređenje sa Titom i kilometrima puta izgrađenim u njegovo vreme. Premijer je tu dao pojašnjenje, jer je poređenje zasnovano na Titovim građevinskim poduhvatima – ali samo na teritoriji Srbije. Tu se stvari baš zapetljavaju, jer se onda javlja pitanje Kosova, a zaista je teško naknadno nacionalno odrediti deonice autoputa koji se zvao „Bratstvo i jedinstvo“. Ovo poređenje sa Titom je nužno zlo da bi se izbegle bilo kakve analogije sa Slobodanom Miloševićem. Koliko se sećam, njegove omiljene deonice su bile one na severu zemlje oko Feketića.

Na kraju „Upitnika“ odjava je počela imenima butika, frizera, marke cipela i šminkera, a sutradan je iz Kabineta stigla pohvala RTS-u za profesionalno izveštavanje sa događaja. U skladu sa svečarskim raspoloženjem i nadahnućem, može se reći kako je autoput pomirio premijera i RTS.