Da sam ja kojim slučajem „pravi“ novinar (žanr: rasni reporter), događaji bi me sami pronalazili, čak i kad ih razgonim od sebe. Ovako, oni kao da beže od mene, čak i kad pokušavam da ih sustignem. Eto, recimo, prošle nedelje mi se baš nije dalo: prvo sam prošlog utorka uveče hteo da idem na Exploited u SKC-u, ali sam se poslom neplanirano zadržao u redakciji do pola sata posle ponoći, nemajući pojma kakva se drama odvijala samo stotinak metara niže; sutradan uveče sam već uveliko bio u Novom Sadu, i razmišljao da li da se zaputim na sada već znamenitu „antifašističku“ tribinu na Filozofskom fakultetu, ali je prevladao premor, pa sam tako na kraju i koncu „ost’o kod kuće, obuo sam papuće“ (op. cit. Parni Valjak, cca 1975. god.). I tako sam propustio priliku da se prvo nadivim celom jednom plemenu Irokeza – što bi mi probudilo izvesne lirske uspomene – i usput se lično nagutam suzavca, a sutradan bogme i da vidim i upoznam Firera. Ej, ne upoznaje se Firer svakog dana! Pa makar to bila i jedna od njegovih poprilično odocnelih minornih replika. Avaj, tako je to u životu: Pinki je video čak i Tita, i to izvornog, a ja, eto – ni sa jednim običnim bačkim Firerom nisam imao čast… Oni koji su na tribinu ipak prihajali upoznali su se sa lokalnim Firerom (pretpostavljam da su Gebels, Gering, Himler i ostali takođe bili deo one proćelave svite) mada je teško poverovati da je baš taj i takav susret bio deo njihovih planova za veče, a Zoran Petakov je pride video i Sve Zvezde, i to od Firerove ruke lično. Što Petakova – znam čoveka – uopšte neće „opametiti“: taj će fukaru i dalje nazivati fukarom, šta ćeš, takav čovek, nepopravljiv. Antifašista-recidivista. Beznadežan slučaj. Uopšte nema duha tolerancije u njemu…
Eh, gde su ona vremena naivnog socijalizma vulgaris kad su jednog mog pijanog drugara brkati i mrki Narodni Milicajci ‘apsili jerbo da je na klupi u kvartovskom parkiću tamburao u tamburu derući se „Herr General“! – a on, siroma, pevao „Hangin’ around“, ali ko će još da razlikuje sve te buržoasko-imperijalističke jezike! Tada je sve nekako izgledalo kao zezanje, pa su čak i oni embrionalni pokušaji organizovanja Udruženih Idiota u vidu naci-pank (danas bi se reklo: skins) bandi delovali kao nenamerna sprdnja, u karakteristično diletantskoj režiji Ometenih u Razvoju. A danas, gle, sve to izgleda ozbiljno do nepodnošljivosti: eno sokaka, evo Firera, elem, evo nam Firera iz našeg sokaka. E, sad, odakle ta promena? Jesu li se to Ometeni U Razvoju nekako ipak u međuvremenu razvili, ili je pak vaskoliko društvo u međuvremenu toliko retardiralo da su i najordinarniji besprizornici, mamlazi i bizgovi sa najnižeg evolucionog stepena u društvu počeli s pravom da tripuju da i njih ima neko nešto da pita, da sluša, da ih se boji?
Razume se, nisam koncert Exploiteda i novosadsku Tribinu slučajno doveo u vezu: neka „istražni organi“ rade svoj posao, ali i bez njih mi je, da prostite, od prvog sekunda jasno – s tek teoretskim šansama da nisam u pravu – da su ova dva događaja posredno ili neposredno povezana. A koja je to „tajna veza“? Dragi moji, biće da je Nešto u strukturi, dominantnim vrednostima i diskursu ovog društva okuražilo te nadrndane ćelave kurajbere, Nešto im je došapnulo da je „bezbedno“ preći sa grafita i sličnih anonimnih noćnih zvizdarija na sledeću, borbenu fazu njihove Revolucije: oni koji se od njih razlikuju moraće da počnu da aktivno trpe i pate zbog toga što nisu kao oni (dosta su, bre, samo njih nazivali paćenicima)! Hoćeš na levo-anarhistički pank-koncert? Popićeš suzavac, a pride i batine! Hoćeš tu da mi širiš nekakav „komunjarski“ antifašizam i druge oblike podrivanja čistote Bele Arijevske Rase? E, videćeš svog Boga; a pride i Firera, besplatno, kuća časti. A šta je to Nešto što im je došanulo da je Kucnuo Trenutak? Ništa drugo doli vladajuće mantre političkog – medijskog, akademskog, crkvenog, kulturnog, ekonomskog – establišmenta postmiloševićevske i postdosovske Srbije, mantre koja kaže da je „sve dozvoljeno“, da je svaki pokušaj da se sankcioniše govor mržnje, te zagovaranje a bogami i prakticiranje nasilja, tek histerisanje tamo nekakvih „antisrpskih baba“ te Zlih Jakobinaca i Ekstremista. Onaj ko halucinira ekstremiste tamo gde ih nema, neizbežno ne vidi one koji em veoma postoje, em su mu pred nosom. Sve dok mu nos ne razbiju.
Dobro, šta je onda na kraju „pošlo po zlu“? Tja, suptilni kakvi jesu, Firer, Gering i društvo su se malo preigrali, diglo se više buke nego što se očekivalo, i sada se mora u taktičku defanzivu. Ali, pratite dobro razvoj situacije: hoće li se već za nedelju-dve govoriti o ovome, ili će sve prekriti organizovani zaborav; kako će i kada „strojovci“ biti osuđeni“; hoće li biti otkriveni bacači suzavca u SKC-u; koliko će se daleko ići u ciničnoj i manipulativnoj eksploataciji večerinke omatorelih hortijevskih veterana (posle oficijelnog, državnog izjednačavanja četnika i partizana niko sa zvanične „srpske“ strane nema moralno pravo da se nad tim zgražava) kao načina da se zabašuri ono što je stvarni društveni problem? Jer, Država jeste ovaj put barem na trenutak zaigrala ozbiljno, ali i naznake karakterističnog Revizionizma su odmah isplivale (i treba ih pomno pratiti i reagovati): od bezobraznog policijskog izjednačavanja neofašista i „nesavesnih“ organizatora antifašističke tribine pa do – u nekim svojim delovima – upravo skandalozne i zaprepašćujuće malograđanske prozivke SKC-a od rukovodstva Univerziteta umetnosti, kroz (dis)kvalifikative dostojne imaginacije komsomolaca iz 1947. Dakle, tek ćemo videti hoće li sve ubrzo opet prekriti ruzmarin, snjegovi & šaš, a do tada – pažljivo pratite Firera da on ne bi pratio vas!
