Primetno već postaje da kad god pitate nešto Aleksandra Vučića o događajima u Savamali on potrgne, kao neki revolveraš, argument iz druge ruke, ubije javni dijalog i pita onaj deo javnosti koja razjapljenih usta, širom otvorenih očiju, odumrlih čula i pomračene svesti, treba da odgovori na pitanje šta vam je važnije: ko je srušio „tri barake stare sto godina“ ili ko je ubio pevačicu Jelenu Marjanović?
Najbolji student prava, za šta ga je proglasio aktuelni dekan Pravnog fakulteta u Beogradu – a to ga je ozbiljno kvalifikovalo za najgoreg ili, u najmanju ruku, najpoltronskijeg dekana u istoriji fakulteta – svesno brka nerasvetljen zločin iz strasti, ako je to uopšte u pitanju, s državnim nasiljem u Savamali u aprilskoj izbornoj noći.
Prećutao bih to da igra nije obnovljena u ponedeljak u emisiji „Upitnik“ RTS-a. To je najmanje treći put da nas Vučić stavlja pred izbor: da li vam je žalije nesretne „zvezde Granda“ ili pravnog poretka. U tom trenutku sam ugasio televizor i rekao sebi – meni je žao samog sebe što moram ovo da slušam, uzeo sam knjigu u ruke i otišao da spavam.
Dok sam imao nerava, pratio sam slučaj pevačice. Gomila jurodivih – muž, dever, tast, tašta, šurnjaje, svastike, zaove, komšije – sa sve satanističkim obredima, švalerima i švalerkama, defilovali su u javnom životu Srbije, a i sad povremeno vaskrsnu kad tabloidi nemaju dojavu o nekakvom aktuelnom špijunu, zavereniku protiv „carstva sreće“ od kad je Vučić došao na red da drma Srbijom.
Ako Vučić i njegovi misle da će se od Savamale izvući pominjući ubistvo pevačice, a to on lično svako malo poteže, grdno se vara. U Beogradu se svaki dan ruše neki nelegalni objekti stari „sto godina“, ali nije stvar u tome i to nikad neće postati državno pitanje.
Savamala to jeste postala i predmet je depeša između obaveštajnih zajednica i biće predmet najnovijih izveštaja o stanju u Srbiji – od EU do američke administracije.
Evo samo nekoliko razloga:
Prvo, i opšte: To je bio oblik suspenzije svakog pravnog poretka, državnog udara na ograničenoj teritoriji i u ograničenom vremenu.
Drugo, i manje opšte: neko je naredio da se iseče struja i dovod vode delu grada dok maskirani ljudi ruše.
Treće, i specifično: Neko je naredio policiji da ne prima pozive u toku trajanja operacije.
Četvrto, i naknadno: Svi se, uključujući premijera, a tužilaštvo posebno, prave blesavi oko ovog nasilja nad pravnim poretkom.
Peto, i još naknadnije: Zlurado se tumači da neko skupo plaća proteste protiv državnog nasilja u Savamali i da smo svi mi koji se protiv tog nasilja bunimo izdajnici i strani plaćenici.
Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot je, ovih dana, na pitanje o protestima zbog rušenja u beogradskom naselju Savamala, kazao da „nije najveći problem pitanje da li su objekti koji su srušeni bili legalni ili ne“, već je u pitanju poverenje u vladu i institucije.
„Smatram da je ono što pokreće proteste, osećaj ljudi da ne mogu da se obrate institucijama ove države kako bi ih zaštitili i da, nekako, jedna neformalna ili kriminalna grupa može da preuzme kontrolu nad delom njihovog grada, a kada su pozvali policiju za pomoć, nisu dobili odgovor. Ovde je reč o poverenju u vašu vladu: da li može da zaštiti običnog građanina“, kazao je Skot. I, naravno, ponovo negirao da su Ambasada i vlada SAD umešane u proteste i da ih podržavaju.
Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Beogradu, kaže: „Događaji u Savamali otvaraju suštinska pitanja vladavine prava. Rasvetljavanje ovih događaja, uključujući i rad nadležnih organa, veoma je važno… Mi to pomno pratimo.“
U međuvremenu smo s Pinka saznali da je premijerov brat Andrej Vučić bio jedan od najboljih studenata Ekonomskog fakulteta i da mu je prosek bio „devet“.
Ko će bolje od njih dvojice, kvalifikovanih pravnika i ekonomista, da nam identifikuje kompletne idiote koji su – ubili pevačicu.
