Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ispravka autora za ovaj tekst, u broju 779, antrfile
Ne, ovo u naslovu nije preterivanje, internet servis elektronska pošta u najvećoj je krizi od nastanka. Tolikoj da joj mnogi predviđaju skori kolaps, odnosno kraj ozbiljne upotrebe. Razlog je to što već dve godine unazad većina poruka koje se preko ovog servisa promeću predstavlja spam, odnosno neželjenu poštu, a dobar deo ostatka su internet prevare. Tu i tamo provuče se i neka poruka bitna za vaš privatni ili poslovni život, pod uslovom da je inače dokoni mejl filteri ne legitimišu i isključe iz saobraćaja.
Stvar je toliko ozbiljna da o budućnosti i-mejla u mračnim tonovima počinju da pišu i oni kojima je to sudbina, poput kompanije MailFrontier. Ova i slične firme baziraju svoj biznis na pronalaženju načina da se elektronska pošta koristi u profesionalne svrhe. Sada primećuju da je promet proizvoda i usluga koji direktno zavise od i-mejla u znatnom padu jer su korisnici nepoverljivi prema svemu što im se tim putem nudi. Koliko su nekada lako nasedali na jeftine trikove toliko ih je sada teško ubediti da im se zaista obraća poštena kompanija, ili njihova sopstvena banka, na primer.
MailFrontier je zato proizveo test kojim se možete zabaviti na adresi http://survey.mailfrontier.com/survey/quiztest.html (američka verzija testa je u pitanju, dok britanska i nemačka postoje na www.mailfrontier.com). Među deset ponuđenih i-mejl poruka treba pronaći one koje su prave, odnosno legitimne, i one koje predstavljaju prevare odnosno phishing. Test je pokazao da većina korisnika ispravno deli „žito od kukolja“, mada činjenica da znate da je u pitanju test doprinosi koncnetraciji i sposobnosti rasuđivanja. U realnom svetu, ljudi su postali krajnje nepoverljivi i ignorišu gotovo sve.
Kao da to nije dovoljno, o i-mejlu se prošle nedelje negativno izjasnio i poznati britanski biznismen i aktivista ser Bob Geldof (prepoznatljiv i po tome što izgledom oponaša rok muzičare). Ser Geldof je učesnicima na jednom skupu u Londonu poručio da se ostave i-mejla jer je reč o dozlaboga dosadnom i ometajućem servisu. Njega užasno nervira ne samo to što mu je inboks pun neželjenih poruka nego i što mu se preko mejlova koji nisu spam nameće kako bi trebalo da provede svoj dan uprkos planu koji je on sam zamislio. Već i samo čitanje pristiglih i-mejlova sprečava vas da radite pametnije stvari, da ne govorimo o tome da vas neka poruka koju ste primili ili nehotice poslali može beskrajno iznervirati ili isfrustrirati, kaže. Batalite i-mejlove i budite kreativni, zaključuje ser Bob.
Konačno, elektronskoj pošti zapretila je i statistika. Pokazuje se da većina tinejdžera preferira instant poruke umesto mejlova, čak 66 odsto njih pošalje dnevno više IM-ova nego mejlova, što je znatan porast u odnosu na prethodnu godinu kada je takvih bilo 49 odsto. Instant mesedžing sve je popularniji i kod zaposlenih, a kao sledeća velika pretnja i-mejlu kao sredstvu komunikacije najavljuje se internet telefonija.
A taman smo se naučili da znak @ (et) ne zovemo majmunče.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve