Kodeks Lester, jedna od beležnica u koje je Leonardo da Vinči upisivao svoje naučne i umetničke ideje, najskuplji je rukopis koji je neko kupio. Taj neko je Bil Gejts, koji je za to 1994. godine platio 30,8 miliona dolara odnosno nešto više od 50 miliona današnjih, kada se obračuna inflacija. Ali, koliko bi vredeo originalni „rukopis“ programskog koda DOS-a koji su napisali Gejts i Pol Alen, softvera koji je promenio čovečanstvo?
Davnih sedamdesetih, kada je MS DOS nastao, nije postojao način da se originalni digitalni fajl razlikuje od bilo koje svoje kopije. Ako biste poželeli relikviju iz tog vremena, kupili biste kompjuter na kojem je neko pisao. Čak je i radna stolica bila sigurnije ulaganje od samog dela.
Onda je 2008. objavljen princip blokčejna na kojem počiva bitkoin, a od pre nekoliko godina to je unapređeno u NFT, skraćenicu od „non fungible token“ što bi se moglo prevesti kao nezamenljivi znak ili simbol. To znači da NFT koji je povezan sa nekim digitalnim fajlom garantuje da je taj fajl jedinstven i originalan i da je svaki sledeći kopija tog originala. Baš kao što postoji original ovog teksta, koji nastaje na mom računaru i koji ću na kraju sačuvati, a kopiju poslati redakciji. Taj original mogu da registrujem praveći NFT i da ga nekome poklonim ili prodam, garantujući tim sertifikatom da je kupio izvornu stvar.
NFT fajl je neka vrsta dnevnika, u njega se dopisuje sve što se sa fajlom događa i to na velikom broju kompjutera koji moraju da se usaglase sa svakom promenom. Time je obezbeđeno da ne može neki haker da napravi izmenu na jednom kompjuteru i podvali vam kopiju umesto originala. I tako mnogo puta. Tako funkcioniše blokčejn. Njegova funkcija je da garantuje autentičnost digitalnog sadržaja bilo da je u pitanju kritpovaluta ili digitalna umetnost.
Da biste došli do NFT-a morate najpre kupiti eterijum (ETH), kripto-valutu. Za to vam je potreban eterijum novčanik, ali sve to se može rešiti sa malom sumom dolara. Sve što vam preostaje je da kreirate nešto digitalno i ponudite ga na nekoj od NFT pijaca na internetu. Ukoliko pijaca vašu kreaciju prepozna kao vrednost omogućiće vam da je izložite (aploudujete) vezujući uz nju NFT u zamenu za nešto eterijuma. To mu dođe nešto kao digitalni javni beležnik. Kada sve to obavite vaše delo je označeno kao jedinstveno i nezamenljivo i spremno za promet.
Iako postoji već izvesno vreme NFT je poslednjih dana izazvao naročitu pažnju. Najpre su neki momci kupili Benksijevu grafiku samo da bi je spalili pred kamerom i to proglasili za jedinstveno digitalno umetničko delo praćeno NFT-jem. Otvorilo se pitanje može li uništavanje umetnosti da bude umetnost, ali budući da je Benksi sličnu stvar uradio sa sopstvenom slikom tokom jedne aukcijske prodaje u toj raspravi trenutnu prednost imaju oni koji bi spaljivanje izložili u muzeju.
Za drugi događaj pobrinuo se Džek Dorsi, osnivač Tvitera, koji je NFT-jem zaštitio svoj prvi (i prvi uopšte) tvit iz 2006. i onda ga prodao. Tvit i dalje stoji gde je stajao i ranije, svako može da ga pročita kad god hoće, samo se sada zna ko je njegov vlasnik. Neko ko je za to izdvojio dva i po miliona dolara, takmičeći se sa konkurentima na digitalnoj aukciji.
Tržište originala digitalnih umetnina dostiglo je promet od 400 miliona dolara, a procena je da je to tek poletanje. Cinici kažu da je prodaja digitalnih originala za kripto-novac zapravo davanje ničega za ništa. Promoteri ove ideje poručuju nam da iskoristimo priliku dok su cene niske, da se posle ne vajkamo kao u slučaju bitkoina.
