Jurnjava kao u »Otpisanima« – Ako vidite da neko sam vozi škodu, sklanjajte se s puta. To Vučić beži obezbeđenju

Kako se kuju legende: A onda su došli Prle i Tihi

Ako je predsedniku države dolično da izjavi da će sada i on da se pravi blesav kad je o Kosovu reč, što bi meni običnom novinaru bilo uskraćeno to pravo. Pa sam od sijaset ovonedeljnih, naoko ozbiljnih tema, odabrao da počnem ovaj komentar jednom bizarnošću.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naime, otkrio je da, od kada je na čelu države, retko ima priliku da vozi automobil.

„Nisam dugo vozio putevima Srbije. Pa sad imam i malo tremu. Nekad se iskradem u Beogradu pa vozim“, rekao je Vučić tokom vožnje kroz Grdeličku klisuru u kojoj je on bio za volanom svoje škode oktavije.

„Kao da ja smem sam da se krećem. Kad im pobegnem nekad u Beogradu, onda je to jurnjava kao u ‘Otpisanima’. Ne verujete ni sami šta rade da me stignu“, ističe Vučić ali napominje da tako nešto retko radi.

I za Tita se pričalo da ponekad pobegne obezbeđenju. Jednom je seo u kola i stigao u Rakovicu. Seo u neku kafanu, popio pivo, i tek onda shvatio da on ne nosi novac sa sobom. Ali, utom stigoše Prle i Tihi pa su platili pivo, inače bi Tito za dug prao čaše za šankom birtije.

Tako se prave legende. Mlađi čitaoci ne sećaju se Knjige o Titu Franca Bevka u kojoj ima čitava hrpa zgodnih anegdota. Na primer, kako je mali Joža skuvao familiji svinjsku glavu, pa svi posle dobili proliv, ili kako se sankao u naćvama (drveno korito u kojem se mesio hleb) pa ih polupao i, naravno, dobio batine.

Za sada Vučić sam ispisuje veselu stranu svoje biografije, kao ono kad je u vojsci bežao preko žice da se nađe s devojkom, ali sam ubeđen da već ima onih koji romantizuju podvige „malog Aleka“ i samo čekaju pogodan trenutak da to sočinjenije ubace u školsku lektiru kao što je bio slučaj s knjigom Franca Bevka.

Mićunovićev realizam: Cilj je pet odsto

Iz ideje o nepogrešivosti vođe nastala je, inače, zamašna literatura, pa što bi „Aco, Srbine“ bio izuzetak, a na naslovnu stranu mogla bi da ide slika s košarkaškog terena kad Vučić „udara bananu“ dečaku od devet godina i to levom rukom.

U jednom trenutku na vrhuncu moći čak je i Slobodan Milošević napisao pismo „Večernjim novostima“, nakon jedne srcoparatelne reportaže o rodnom mestu vođe, i poručio: „Nemojte od mog Požarevca da pravite vaš Kumrovec.“

Vučić, međutim, sam stvara građu za buduću „Knjigu o njemu“ opisujući svoja podvižništva: sve sam plaća, spava po hodnicima briselske administracije, tukao se u Zagrebu na „Maksimiru“, omiljeno jelo su mu mamine punjene lignje, čita dnevno i šest stotina stranica dokumenata, leže u zoru a ustaje nešto pre zore… I da ne nabrajam više. Čovek je tek napunio 45 godina i ima šansu za dugačko i uzbudljivo žitije.

Jer, Vučić ovde nema jaku i po vlast preteću opoziciju. Mislim da je Dragoljub Mićunović, veteran svake opozicione borbe, dobro rekao na skupu kad se nekim super lepkom opet spajala jednom razbijena Demokratska stranka da im je, parafraziram, prvi cilj da obezbede cenzus (pet odsto od onih koji izađu na glasanje) a posle će da vide…

Opozicija nije jednoglasna ni oko toga da li će 27. maja da uđe u Skupštinu Srbije i čuje šta će Vučić da im kaže o stanju opštedržavnih poslova oko Kosova, a s pravom su taj izveštaj tražili već šest godina. Ako Vučić bude održao reč pa se oko toga počne blesaviti, ništa lakše nego ponovo da se vrate pod onaj šator pa nek se svako blesavi na svom terenu i na svoj način.

Lične karte: Veseljijevo veselje i čestitke

Njihovo odbijanje da u tome učestvuju biće propagandno zloupotrebljeno i tumačeno kao nebriga za Srbiju, a Vučić je već bacio rukavicu izjavom da su opoziciji „važniji REM i Bujošević“

Kad se te teme dočepaju satrapi jutarnjih programa i aveti večernjih televizijskih emisija, niko opoziciju neće još dugo da opere. Zato im savetujem, ako mene bilo ko šta pita, da se pojave u Skupštini, suspenduju bojkot, inače će da im „lupi bananu“ levom rukom kao onom detetu s naslovnice knjige.

Glasanju na nedeljnim vanrednim izborima za gradonačelnike u severnom delu Kosova i Metohije bilo je moguće pristupiti samo sa kosovskom ličnom kartom.

Ovo su treći kosovski izbori u opštinama na Severu, ali prvi na kojima biračko pravo nije moguće ostvariti sa srpskim identifikacionim dokumentima.

Ovaj deo i primer gubitka suvereniteta Srbi uglavnom prećutkuju, ali je lider Demokratske partije Kosova Kadri Veselji čestitao građanima četiri severne opštine Kosova na neometanom izbornom procesu koji je u nedelju održan.

„Ovi izbori su potvrdili institucionalni i teritorijalni suverenitet Republike Kosovo. Zajedno ćemo raditi na poboljšanju života svih u Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i širom Kosova. Idemo napred u novu deceniju“, napisao je Veselji na Fejsbuku.

Jasan je razlog za Veseljijevo veselje, dok bi Vučić svoje obraćanje poslanicima mogao da počne s nečim što je najzad tačno: „Tužni skupe…“