Sedne jedan trgovac u hlad da prezalogaji kad ti se uskovitla vazduh i iz tog peščanog levka stvori se džin govoreći: „Spremi se da umreš!“ „Zašto da umrem?“ „Bacio si košticu urme i ubio si mog malog sina koji je spavao!“ Trgovac zamoli da ga div sačeka godinu dana, ovaj se složi, trgovac ode kući, iskusura se sa kolegama, sroči odličan testament, pozdravi se sa najbližima i narečenog dana dođe pod istu palmu, pomisli da dolazi džin, kad ono starac i čopor haskija, čuje starina od trgovca u čemu je stvar i reši da pričeka džina, utom stiže drugi starac sa stadom ovaca, odluči i on da čeka džina, eto ti trećeg starca i iznad njega jato vrana toliko da se trećina neba samo crni, i taj ostane da čeka diva a jato njegovo nastavi da kruži jer bi vrane palmu polomile a pesak im peče one njihove noge. Utom se uskovitla pesak i džin poznat sa svoje tačnosti stvori se na licu mesta, pogubljenje nije trebalo da bude javno, džin to diskretno saopšti pridošlicama, a ovaj što je došao sa ovcama reče: „Sultanu svemoćni, svetski giga care, dopusti da ti ispripovedam otkud mi ovo stado, pa ako ne ispadne davež oprosti ovome trgovcu trećinu krvi!“ Složi se džin i prvi starac razveze.
&
Mojom zemljom vladalo je dvesta pedeset ljudi koje smo sami birali, to nam se činilo pravednim i mudrim, ali su ti ljudi postali nezasiti u pohlepi svojoj, uzimali su blaga više nego što im je pripadalo, riznica naša praznila se a država i svi ljudi siromašili iz dana u dan. Među članovima Skupštine iskova se bratstvo i jedinstvo a na nas gledahu oni kao na insekte koji su pomogli prilikom oprašivanja, i dok sam bogoradio ne videći leka za našu muku jedna mi žena reče: „Hoćeš li da ih pretvorim u nešto korisnije nego što su sada?“ Ja rekoh da hoću, ona ih pretvori u ovo stado, i reče: „Ostaće u ovčijoj koži sve dok ne zaborave na povišice, dnevnice, ribiće u kajmaku i druge stvari u kojima behu ogrezli!“ A meni zbog grešne moje želje da ispaštaju već na ovome svetu zapade kazna da ih čuvam, i to radim od mladosti moje pa evo do dana današnjeg!“ Svide se džinu priča, oprosti trgovcu trećinu krvi, reč uze kerovođa, pozdravi džina isto kao i čobanin te razveza.
&
Ja sam iz Evrope, iz zemlje iz koje je i čobanin, našu zemlju ostale evropske zemlje nisu smatrale Evropom, ama su nekim ljudima iz roda našega davale titulu Najevropljanin godine! Ja sam po našoj prestonici išao govoreći svakome: braćo, videste li ovu ludost, najevropljanin godine, zar vam to ne para uši, ta je reč nemoguća, a čega nema u jeziku nema ni u umu, tad mi neka žena reče: „Ja mogu da pretvorim najevropljane godine u pse koji vuku sanke…“ „To, to učini!“, povikah ja, „ali ne najevropljanima godine nego onima koji su im to zvanje dodelili!“, i zaista, okruži me čopor svetlookih psića, a volšebnica reče: „Daću im malo voljno iz Evrope, živeće u pustinji, a ti koji si i pored izvesne oštroumnosti pokazao toliku zluradost ideš s njima u trope.“ Ifritu se pripovest dopade, oprosti trgovcu drugu trećinu krvi, treći se starac nakašlja i otpoče.
&
Ja sam ti iz zemlje iste iz koje su ovaj sa ovcama i ovaj sa kerovima, naši su stari imali zadruge, gde su gledali da rade što manje a da što više zadružnih dobara u domove svoje odnesu, mora da si, o Presvetli ifrite, čuo reč ‘zadružna kobila’, to je nesrećnica koju svi uprežu, svi jašu i mamuzaju, a svak izbegava da je timari, poji, potkiva… E, taj se običaj preneo do savremenog doba, tako ljudi i kad imaju svoje radije uzimaju ono što je zajedničko, kolima koja su državna idu na plac, iz pisarnice nose hartiju svojim kućama umesto da je kupe, odu na poslovni ručak i jedu duplo više nego što bi jeli kad bi sami taj ceh plaćali, državni činovnici dobiju stanove da ih koriste dok su u službi pa donesu zakon da te stanove samo oni mogu da kupe i to po ceni deset puta nižoj od one koja važi za druge, kad sam čuo da je sudiji preteća poruka poslata na službeni mobilni telefon pitao sam: šta će sudiji službeni mobilni telefon, koga sudija kad ode iz zdanja suda treba službeno da zove i kome kad nije na poslu treba sudija da bude dostupan, i zašto sudija ne bi od svojih para kupio mobilni, pa ga koristio i za potrebe službe, tad mi jedna žena reče kako ima moć da sve koji su od države uzeli više nego što je bio red pretvori u ptice, učini to, tako ti Alaha, rekoh, a pred očima mi zebe kakve sam držao u Lozničkoj, bele i nakarminisane, pa kanarinci i detlić koga smo pre polaska u školu zvali dubac, pa kondori sa rasponom krila od ne znam koliko, međutim se čarobnica opredelila za jednoobraznost, sve koji su se previše okoristili pretvori u vrane, meni pak reče: „Ti si hteo da kazniš gramzive, ali si hteo i da se pročuješ tom svojom pravednošću, o tome si pisao i uzimao novac za puke reči, ti ćeš sa njima u pustinju, dok se oni ne pokaju i dok tebe oholost tvoja ne zaboravi, njih je toliko da će ti praviti šareni hlad, loša strana je to što ćeš ispod njih hodati gologlav!“
&
Džinu se i ova poučna pripovest dopade, oprosti trgovcu i poslednju trećinu krvi, prizva kovitlac i teleportova se, trgovac predloži da po razumnoj ceni otkupi stado i haskije koji će umesto da tumaraju po vrućini dežurati kraj tanana šadrvana gde pripadnice harema čavrljaju u slobodno vreme (što je takoreći stalno), tu dvojicu uze trgovac da mu budu savetnici, dočim vlasniku jata dade turban i rejban naočare.
