Nisam neki ljubitelj video-igrica, čak ni neizbežnih pasijansa ili čistača mina, ali zaintrigiralo me je to što nova generacija igrica nastoji da poveže one koji su se sa njima (s)rodili i one koji su rođeni u vreme kada je kompjuter bio bliži naučnoj fantastici nego vašem radnom stolu. Najnovija igrica te vrste je „Bitlsi, rok bend“. Ona nije potpuna novost u tom žanru, ali predstavlja dosta značajan iskorak. Reč je o igricama koje vam omogućuju da svirate neki od instrumenata u svom omiljenom bendu. Slične igre postoje, ali uglavnom nisu posvećene jednom bendu, nisu toliko studiozno urađene ili, u krajnjem slučaju, nisu bili u pitanju Bitlsi. Da bi se ovakve igre igrale, osim softvera i konzole potreban vam je ili mikrofon ili odgovarajući instrument. Tu ja počinjem da gubim entuzijazam jer su instrumenti plastični i gitare, recimo, imaju dugmiće umesto žica. Igra se tako što pritiskate odgovarajući taster da biste pratili ostatak benda i od brzine i tačnosti vašeg „sviranja“ zavisi broj poena koji ćete osvojiti. Svaki osvojeni nivo otkriva nešto iz karijere Bitlsa što vam do sada nije bilo poznato. A kako je igra namenjena pre svega generaciji koja pesme Bitlsa zna više iz obrada drugih bendova nego originale, onda bi sve trebalo da ih zanima. Pol, Ringo i udovice Džona i Džordža dugo su se opirali ideji da ih neko „uigra“, ali marketing stručnjaci kažu da na svakih deset godina treba osvežavati uspomenu na bend, kako bi opstao u okrutnom trgovačkom svetu. Osamdesetih smo tako dobili Bitlse na CD-u, devedesetih su remasterovani, digitalizovani i potom izdavani neobjavljeni snimci sa proba. Sada je došlo vreme da svako od nas postane Bitls. Naime, vi birate koji ćete od četvorice biti i onda u potpunosti preuzimate ulogu. Ako ste Pol, od vas se očekuje da svirate gitaru i da pevate (mada jedno može da se isključi). Sve što je Pol odsvirao na snimku nestaje i uskačete vi sa ostalom trojicom pravih Bitlsa da popunite prostor. Oni koji su testirali igricu koja se od juče prodaje u svetu kažu da je u autentičnosti otišla korak dalje u odnosu na sve prethodne verzije, dok je Pol Makartni za razne novine izjavljivao da su vodili računa da set u igrici odgovara situacijama u kojima su pesme nastajale. Uz igru je neophodno kupiti i periferijske uređaje, gitare ili bubnjeve (koštaju između sto i dvesta evra, ali ima li svirka sa Bitlsima uopšte cenu?). Nešto su manji nego originalni i, rekoh, imaju tastere, što je za mene odvraćajući faktor. Ovako staromodan, ja bih radije sačekao verziju u koju se uključuje prava gitara i koja možda može da posluži da savladate repertoar benda u pravom smislu reči, sve vežbajući s njima. U tom slučaju to ne bi bila samo igrica već pravi „bend simulator“, a najveštiji igrači mogli bi zaista da izađu na scenu sa svojim idolima a da se ne osramote kada zamene nekog od svirača. Ja bih odmah kupio Oejzis.
