Čekalo se čekalo i dočekalo: združena međunarodna posmatračka misija OEBS/ODIHR objavila je svoj konačni izveštaj o vanrednim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji 17. decembra prošle godine. Lepota ovog izveštaja krije se u tome da on obuhvata sve manjkavosti izbornog procesa i daje preporuke da se otklone, ali ne kada i kako, i ne dovodi, makar ne eksplicitno, u pitanje njihov legitimitet. Tako i vlast i opozicija mogu da ga tumače kao ultimativni dokaz za sopstvene tvrdnje: jedni za to da su izbori bili „čisti kao suza“ te da je konačno „stavljena tačka na sve laži opozicije“, drugi za to da su izbori bili „brutalno pokradeni“.
I zaista, izveštaj ukazuje na sve detektovane neregularnosti decembarskog izbornog procesa koje je isticala i opozicija i u potpunosti je usklađen sa najsvežijom, prilično oštrom, rezolucijom Evropskog parlamenta: oba dokumenta mogu da posluže kao instrument izvršnoj vlasti Evropske unije sa kojim bi mogla da počne da zavrće ruke predstavnicima vlasti u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU – ako u Evropskoj komisiji i Evropskom savetu za tako nešto bude bilo političke volje i konsenzusa.
A ako ne bude, ton izveštaja je taman toliko otupljen i uopšten da ostavlja mogućnost evropskim birokratama da i dalje okreću glavu od grandioznih problema demokratije u Srbiji ka njenoj svetloj evropskoj budućnosti van uticaja Rusije i sa sređenim kosovskim prilikama – jednog dana.
Ovaj izveštaj mu u neku ruku dođe kao većina srpskih zakona: dobri su onoliko, koliko su državne institucije spremne da ih primenjuju. Izveštaj OEBS/ODIHR misije je utoliko poražavajuć za građane Srbije što je njegova osnovna poruka zapravo banalna: da nije lepo da se vara, da ljudima ne sme da se preti, da je ucenjivanje kažnjivo, da bi mediji trebalo da budu slobodni, da bi institucije trebalo da se bave svojim poslom, da onaj ko se ne kandiduje na izborima ne bi smeo da bude na izbornoj listi…, te da treba sprovesti mere da se to sve na nekim narednim izborima ne bi ponavljalo.
Pritom se dakako misli na parlamentarne, eventualno predsedničke izbore, a ne na lokalne. A što reče Aleksandar Vučić 17. decembra u pobedonosnom zanosu: dosta je bilo vanrednih izbora, nema više ništa do kraja 2027. – tek nakon što se budu obrnule sve milijarde predviđene za EXPO i sve što će se voditi pod tim projektom. Dobio je, suštinski, i od EU i od SAD, čiji za Srbiju zaduženi Eskobar nije imao značajnije primedbe, još četiri godine, jer je propušteno da se iz nabrojanih neregularnosti izvuče zaključak da su suštinski promenile izborni rezultat.
Lokalni i beogradski izbori
Ostaju još beogradski izbori. Vučić iz Tirane ponavlja da bi trebalo održati „nove“ izbore ne bi li naprednjačka nova vlast imala „pun legitimitet“, mada njegove partijske kolege, kaže predsednik države, smatraju da treba da formiraju vlast u Beogradu jer sa nekolicinom nestorovića imaju većinu. Kao moguće termine Vučić navodi 21. ili 28. april.
Ako se izbori ponove biće održani pod još gorim uslovima nego 17. decembra i znači će da naprednjački stratezi ponovo imaju sigurnu šemu za pobedu.
Ako se Vučić ipak na kraju odluči da sa većinom koju ima u Beogradu ponovo kruniše Šapića, znači da ne vidi kako da dobije ponovljene izbore. Znaće se za nekoliko dana.
Srbija protiv nasilja je uradila dobar spoljnopolitički posao u Strazburu i Briselu. Ali to joj ništa neće pomoći na predstojećim, veoma važnim, redovnim lokalnim izborima i eventualno ponovljenim vanrednim beogradskim. SNS ni u jednom trenutku nije zaustavio kampanju. Eno im ga štand u Knez Mihailovoj. Opozicija bi trebalo da ponovo zbije redove i krene u juriš kroz minska polja prevarnih radnji. Druge joj nema. Naprednjaci ih neće za nju deminirati.
