Prognoze i dijagnoze: Zanimljiva stranačka borba za dno tabele
Kako je počelo, pokazaće se da naslov „Duga vrela zima“ s naslovne strane prošlonedeljnog broja „Vremena“ nije bio dovoljno precizan. Biće gore od toga. Sticajem ustavnih okolnosti, kampanja za republičke izbore trajaće skoro tri meseca, a glavni akteri već su se obuli i neće se izuvati do Svetog Jovana. Sve se gleda kroz izborne naočare: od trovanja u Pančevu, preko amnestije osuđenika, Šešeljevog štrajka glađu, sporta, kulture i vremenske prognoze. Biće to, dakle, više nego duga, vrela zima, makar zbog okolnosti da će ovi izbori na duži rok profilisati prirodu srpskog političkog društva i da će oni koji sada odnesu plen, biti, u decenijama koje slede, glavni politički akteri, dok će gubitnici zauvek nestati sa stranačke pozornice.
Ovi izbori, neminovno, vode ka strateškom ukrupnjavanju političke scene i autsajderi igraju svoj poslednji ples. Otuda će biti zanimljivija borba za dno tabele i pitanje ko će preći cenzus jer se, ispravno, očekuje da će Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, u taktičkoj koaliciji s narodnjacima Velje Ilića, obezbediti poziciju koja ih vodi u pregovore o formiranju vlade.
Širina političkog opsega ove tri grupacije artikuliše očekivanja srpskog glasačkog tela i sposobna je da asimilira sve druge opcije: liberalnu Čede Jovanovića, ekspertsku Mlađana Dinkića, građansku Nataše Mićić, autonomašku Nenada Čanka, monarhističku Vuka Draškovića, preporoditeljsku Bogoljuba Karića, pa i socijalističku Ivice Dačića ili koga već.
Srbija će, posle više ili manje bolne amputacije kosovskog pitanja, postati dosadna zemlja u kojoj će se broj stranaka relevantnih za realan politički život prilagoditi evropskim standardima gde su se specifični politički pogledi na društvo uklopili u krupne stranačke aparature baždarene da i tolerisanjem, pa i negovanjem frakcija unutar partije jačaju sopstvenu izbornu poziciju. Otuda će u godinama koje dolaze pitanja koalicionog potencijala i frakcijske tolerancije biti presudna za uspeh stranaka koje će dominirati na ovim izborima, pa će na vlasti biti čas jedna, pa onda druga, a radikali će popunjavati broj dok ne nauče lekciju da se vlast ne preuzima konstantom u broju privrženika, već sposobnošću da se razumno odnose i prema drugim sistemima vrednosti.
Uostalom, krajnje je vreme da se zna šta je to stranka, šta je nevladina organizacija, šta ekspertska grupa, šta je udruženje građana, a šta su radikali.
Ne bih se iznenadio da već na ovim izborima nijedna od onih stranaka za koje analitičari tvrde da su blizu tome da pređu cenzus ne dosegne tih pet odsto i da ta stranačka budućnost počne od 21. januara naredne godine.
Palma na otoku sreće: Hoće li Egzit otvoriti filijalu u Jagodini
Do tada ćemo se nagledati svega i svačega. Slabo prikrivenih neprincipijelnih saveza (gospodin Palma i gospodin Koštunica) i ortačkih sporazuma gde personalna pitanja zamagljuju političku poruku (Vladan Batić na listi Čedomira Jovanovića) – vidi tekst Teofila Pančića „Peti Bitls“ na 37. stranici ovog broja „Vremena“. Pretresanju stranačkih lista pridružila se i „Politika“, koja u broju od utorka slovima veličine dečjeg prsta na naslovnoj strani, pa još u vrhu, kao da je, ne daj bože, izbio neki novi rat, ističe naslov „Bivši poslanik SPS-a na Čedinoj listi“. U suštini, radi se o jednoj potpuno nevažnoj temi i sasvim sporednom kadrovskom rešenju, ali jaki su izazovi cicvarićkog novinarstva u kome će dosoljavanje i podvaljivanje tek doći do izraza.
Jovanovićeva Liberalno demokratska partija već je najavila da će tužiti dnevnik „Pres“ zbog objavljivanja vesti da su tobože vrbovali Milu Đinđić, majku pokojnog Zorana Đinđića, da bude promoter ove koalicije, a da imaju isti plan i sa sestrom ubijenog premijera… Šešeljeva deca već su u igri. Opravdano odsutnog Bogoljuba menja Milanka, što za ovu stranku ne mora biti loše. Ružica Đinđić prva je na listi Demokratske stranke i sama svesna simboličkog značaja takve pozicije, pa pojavu amortizuje korektnim zvucima o rodnoj ravnopravnosti, počasti zbog predvođenja ženske političke lige, o čemu, takođe, pišemo u ovom broju.
Demokratska stranka baštini Đinđićevo nasleđe i spremna je da ga u izborima eksploatiše. Ko god da pobedi u unutarstranačkom obračunu, u Socijalističkoj partiji Srbije nastupaće pod slikom pokojnog Slobodana Miloševića, a radikali manipulišu „kandidatom za pokojnika“, kako se inače obično odmereni Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli“, izrazio o Vojislavu Šešelju u prošlonedeljnom „Utisku nedelje“. Otkrićemo mi još svašta do 21. januara, kao što smo otkrili da pomenuti Palma neće ukinuti Egzit. Kako je krenuo, videćemo na kraju da pored ljubavi prema šajkači Palma deli s Koštunicom i ljubav prema Igi Popu.
Tijanić nije video Legiju: Dopuna dopunjene službene beleške
Neke ljubavi pokušaće da nam se predstave kao stare, baš kao što nam se otkrivaju nove omraze tamo gde smo, naivni kakvi već jesmo, mislili da vlada sloga. Tako se sada stranke koje su činile manje-više uspešnu vladu nekorektno odnose prema Mlađanu Dinkiću, pit-bul terijeru srpskih finansija i drugih politika povezanih s parama. Jasno je da će Koštuničina koalicija igrati na vladinim uspesima, tamo gde ih je bilo ili tamo gde se i neuspesi mogu predstaviti kao uspesi, ali agresivno osporavanje Dinkićevog doprinosa deluje i smešno i kontraproduktivno. Od optužbi da je slagao radnike Zastave iz Kragujevca do naknadnog pokušaja Velje Ilića da za svoje narodnjačke stavove pridobije i one koji voze kola s crnogorskim tablicama a kojima je Dinkić, dok je bio u vlasti, osporavao pravo da se relativno jeftino preregistruju.
Vreme izbora je vreme oštre političke borbe, ali je, ako mi je dozvoljeno da dajem savete, vrlo neuputno ponašati se onako kako se čovek ne bi ponašao u privatnom životu. Čini mi se da će pristojnost biti nagrađena na ovim izborima, mada sam, s druge strane, svestan da to nije dovoljno. Veće ili manje afere tek će se otvarati, ali ne verujem da će to bitno uticati na očekivani redosled u izbornom takmičenju.
Odgovornost medija biće opet na proveri, a posebno onih koji su u javnoj službi. Nacionalni televizijski servis evropske Srbije i tako dalje, skraćeno RTS, biće opet, hteo ne hteo, lakmus cele medijske izborne halabuke. Početkom nedelje otkrili smo i da je u onoj čuvenoj noći kada je Ulemek, zvani Legija, divanio s Jočićem i Bulatovićem, u zgradi gde se društvo okupilo bio i Aleksandar Tijanić. Bio je, kaže on, jer su ga iz Vlade Srbije zvali da dođe sa ekipom, zato što se nešto važno događa. Meni je logično da se Vlada uzda u direktora koga je postavila i impresioniran sam činjenicom da je Tijanićeva politička, dalekosežna pamet prevladala nad novinarskom znatiželjom jer je, kako navodi, odbio da se te noći upozna s Legijom koji je, obavešten o tome da je Vlada privela i Tijanića, želeo s njim da se sretne. Trebalo bi da to uđe u službenu belešku o toj noći. Makar bila naknadno napravljena, kao i prethodna.
