Fraze „izbora neće biti“ ili „aktivni bojkot“ dobre su za gusle u grupama istomišljenika na društvenim mrežama, ali nisu politika. Ona se vodi neumornom borbom za svaki glas u svakom gradu i selu. Nema drugog načina
Dok nastaje ovaj tekst, članice Srbije protiv nasilja važu da li će ili neće izići na objedinjene beogradske i lokalne izbore 2. juna. Prema nekim nagovještajima, većina je za – to je uostalom bio prvobitni i ključni zahtjev ove koalicije – pa se očekuje da će za sobom povući i manjinu. U suprotnom, biće to kraj Srbije protiv nasilja.
Duh bojkota prethodno je olako pušten iz boce i sada ga nije lako vratiti. Vreme je prorajtano, šteta počinjena: kampanja opozicije uveliko kasni, lidere i stranačake organe tek čekaju dogovori oko kvota i kandidata, a biračko tijelo podjeljeno je na pristalice i protivnike izlaska na izbore.
Ima li vremena za sanaciju? Svakako, ali samo ako postoji svijest da se ni izgubljena sekunda više neće moći nadokanditi. „Da narodu bude jasno“: nije problem u borbi za minimalne izborne uvjete, već u propuštanju opozicije da uspostavi komunikaciju i mobilizaciju pristalica neopohodnu za izlazak na birališta. Fraze „izbora neće biti ili“„aktivni bojkot“ dobre su za gusle u grupama istomišljenika na društvenim mrežama, ali nisu ozbiljna politika.
Optimisti smatraju da je Vučićevo prihvatanje spajanja beogradskih i lokalnih izbora rezultat pritiska opozicije nakon Rezolucije Evropskog parlamenta i preporuka ODIHR-a. Dakle, režim je ipak oslabljen. Sigurno ima istine u ovoj školi mišljenja. Samo – postoji li razloga za busanje u prsa?
Pesimisti naime smatraju da je od samog početka u pitanju Vučićev plan. Ukratko: zamajavanje, držanje u stalnoj napetosti i trovanje odnosa unutar opozicije da bi joj u zaustavnom vremenu rekao – kada ste toliko zapeli, eto vam beogradskih i lokalnih izbora istog dana.
Tako je ostvario bar dva cilja. Prvi – nesmetano je vlastitu kampanju stavio pod krov, čekaju ga samo još fasada i unutrašnji radovi. Drugi – teško da bi građani, a kamoli Evropska unija poslije spajanja izbora 2. juna razumjeli pozive na bojkot. Istina, ni ranije za takvo što nisu pokazivali bilo kakav entuzijazam.
Poslije svega, opozicija je u teškoj situaciji. No, ona nije beznadežna ako joj se pogleda u oči, razdvoje zalutali od pravih političara. To će reći da od famozne referendumske atmosfere i velikih očekivanja više ne smije biti ništa. Ono od čega i te kako nešto može ispasti jeste žestoka borba za svaki glas u svakom gradu i selu, te kada je riječ o Beogradu – podjednako na Vračaru i Kaluđerici.
Čak i male pobjede protiv naprednjačkog režima mogu prerasti u velike. Zbog čega? Zbog toga što Vučićeva piramida moći ne trpi naprsline. Kada se jednom počnu širiti – nezaustavljive su.
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
