Ispraćaj Vučića u boj na Njujorškom Polju

Kao onomad na Vidovdan 1389. godine, kada se car Lazar na Kosovu Polju namerio na neizmernu silu otomansku, tako će predsednik Srbije Aleksandar Vučić 23. maja u Njujorku, u Generalnoj skuštini Ujedinjenih nacija, ukrstiti koplja sa moćnicima današnjeg sveta ne bi li spasao budućnost Srbije, to jest sprečio genocidizaciju srpskog roda, to jest usvajanje rezolucije o Srebrenici.

Makar je to poruka molebana u Hramu Svetog Save, tokom kojeg se patrijarh Porfirije Bogu pomolio da predsedniku da „snage i mudrosti“ da istraje u svojoj svesrpskoj, pravedničkoj borbi.

Zna predsednik da će tu ovozemaljsku bitku u Njujorku, na polju Ujedinjenih nacija da izgubi, ali ide tamo da pogine za Srbiju i okupi sve slobodarske zemlje oko barjaka srpskog zarad nebeske pravde, jer vrišti ovozemaljska nepravda da se Srbima kao breme natakne da su genocidni narod, umesto da Hrvate, koji su onoliko Srba poklali, proglase genocidašima. Mile Dodik bio je tu da za Aleksandrom prospe vodu.

Predizborni pohod

Pa dobro, čemu čitav ovaj ovoliki cirkus zbog rezolucije koja poziva države članice Ujedinjenih nacija da obeležavaju 11. juli kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju svako negiranje da je genocid počinjen, kao i akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid u Srebrenici?

Pogotovu što u preambuli konačnog teksta predloga rezolucije nedvosmisleno stoji da je „krivična odgovornost pod međunarodnim pravom individualizovana i ne može biti pripisana nijednoj etničkoj ili verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini“.

Odgovor na ovo pitanje krije se u predrezolucionim aktivnostima Vučića. Usput je predsednik svih Srba trknuo do Novog Sada da mu u predizbornoj kampanji za lokalne izbore koji se održavaju 2. juna klikću „Aco Srbine“ i „Kosovo je srce Srbije“, onako organizovano, navijački, a skoknuće i do Niša da ponovi istu predstavu, jer i tu se klima naprednjačka vlast zato što je opozicija ostala koliko-toliko ujedinjena.

Srpstvo umesto kanalizacije

Besomučnom kuknjavom da se Nemačka urotila sa svetskim moćnicima da Srbe proglasi genocidnim narodom i borbenim pokličima da će se Vučić Aleksandar tome junački odupreti, skreće se pažnja sa svih nepočinstava koje su godinama sprovodile naprednjačke lokalne kabadahije.

Lokalni izbori, izbori za vodovod, kanalizaciju, gradski saobraćaj ili urbanistička rešenja, dižu se na nivo borbe za srpstvo.

Cilj je da se birači prevare da svoj glas u Čačku ili Beogradu daju Vučiću, jer bezlični anonimusi, ili pak omražene naprednjačke glavešine koje nose liste, ne bi imali mnogo šanse.

Do sada su ovakve šarade prolazile. Paranoja i ksenofobija podignuti su na nivo iz devedestih godina. A kakvu to štetu nanosi društvu i položaju Srbije u demokratskom svetu kome formalno teži, koga je to briga.