Zbog investitorskog urbanizma u ovom gradu se sve pogoršalo – manje je zelenih površina, manje je javnih prostora, kao i prostora za kretanje ljudi; veće su gužve u saobraćaju, gradski prevoz je spor i nefunkcionalan, veće je i zagađenje grada.
O tome koliko SNS u Beogradu polaže na investitorski urbanizam i šta on u stvari znači, najbolje svedoči poslednja sednica Skupštine grada Beograda pre raspuštanja, održana u septembru 2023. godine. Na toj sednici je pred gradske odbornike došlo oko dvadesetak novih predloga odluka za izradu ili izmenu planova detaljne regulacije za pojedina gradska područja.
Ovoga puta, na stolu su bile odluke o izradi planova detaljne regulacije za delove Novog Beograda (blok 20, blok 32 i dr.), za delove Vračara (na primer između ulica Grčića Milenka do Đerdapske i Južnog bulevara), zatim odluke o izmenama planova detaljne regulacije za deo Starog grada (recimo između Ulice cara Dušana, Strahinjića Bana, Tadeuša Košćuška i Rige od Fere), za deo Zvezdare (između Bregalničke, Dojranske i Ulice Vojislava Ilića, ili u Malom Mokrom Lugu itd.), i za druge gradske opštine. Naravno, kao i svaki put do sada, vlast je sve ove planove usvojila, uprkos protivljenju opozicije i bez mnogo reči o tome zašto je u interesu grada da se ovi i ovakvi planovi usvoje.
Prost sistem
A šta je zapravo problem sa ovim planovima? Stvar je vrlo prosta i sastoji se u sledećem: brojni planovi izrađuju se i menjaju ne na inicijativu Grada, gradske opštine ili nekog gradskog organa ili ustanove, već na inicijativu investitora, odnosno građevinskih firmi koje žele da grade na tim područjima.
U obrazloženju ovih odluka (na primer za planove na Zvezdari) piše doslovce da je povod za izradu plana inicijativa samog građevinskog preduzeća, da je cilj izgradnja stambenih, komercijalnih ili drugih sadržaja, a onda se dalje u obrazloženju samo navede da se izrada plana poverava tom istom preduzeću.
Da to uprostimo: investitor pokrene inicijativu za izradu plana, gradsko veće predloži da ga baš on izradi, odbornici u Skupštini se slože, i onda to građevinsko preduzeće može mirno da počne da gradi ono što mu je volja.
Zloupotreba vlasti zarad profita privatnika
Jasno je da se ovde ne radi ni o kakvim planovima razvoja koji su u javnom interesu, odnosno u interesu građana koji žive na tim područjima, već se radi o naprednjačkoj zloupotrebi vlasti, pošto od gradskih organa i gradske skupštine prave protočni bojler za donošenje odluka u interesu građevinskih firmi.
A građani su odbornike birali da zastupaju i štite njihov interes, da se bore da se u planovima razvoja zadrže i prošire zelene površine, da se prošire ulice ili trotoari, da se izgrade kulturne ustanove, zdravstveni centri i sl. Ništa od ovoga nema u planovima regulacije, jer ništa od ovoga nije interes privatnih investitora. Njihov interes je da se izgrade stambeno-poslovni kompleksi, zgrade sa što više spratova i što više stanova, po mogućstvu da dotaknu nebo, kako bi mogli da zgrnu i astronomski profit.
Da se privatni interes ne poklapa sa javnim i da vlast radi u privatnom interesu, nabolje pokazuje primer Plana detaljne regulacije koji se izrađuje za deo Starog grada, na Dorćolu, za blok objekata između Ulice cara Dušana, Tadeuša Košćuška, Strahinjića Bana i Rige od Fere.
Tu je takođe predviđena izgradnja stambenog kompleksa, a upravo na tom potezu nalazi se i najstarija kuća u Beogradu, u Ulici cara Dušana 10, iz 1727. godine. Ova kuća predstavlja spomenik kulture od velikog značaja i jedino je barokno zdanje sačuvano iz tog perioda. Iako planom detaljne regulacije nije predviđeno rušenje ove kuće, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda dao je primedbu na ovaj plan upravo zbog te parcele, budući da nije bezbedno da se tik uz najstariju beogradsku kuću izvode tako veliki građevinski radovi.
Međutim, planska komisija je ovu primedbu odbila i plan je neizmenjen došao pred gradsku skupštinu koja ga je većinom glasova i u svojila. Znači, zbog dodatnih 300 ili 3000 kvadrata koje će u njenom susedstvu da izgradi privatni investitor, gradska vlast je odlučila da ugrozi kuću staru 300 godina koja je kulturni spomenik ovoga grada. Očigledno nije važno da se sačuva ova kuća, da se ona ne ugrozi, pošto za ovu vlast i nije važno da li će biti ugrožen ili srušen neki tamo simbol Beograda, važno je samo da se napune džepovi privatnih investitora, bliskih naprednjacima.
Kako bi trebalo da bude
Možda je izlišno reći, ali da ipak kažem: planove regulacije treba da inicira i donosi grad, a ne građevinske firme, i to na osnovu onoga što je javni interes, a ne privatni interes investitora, sa ciljem da se obezbedi bolji kvalitet života ljudi koji žive na tim područjima, a ne isključivo da se prošire poslovni prostori i komercijalni sadržaji. Naprednjačka vlast u Beogradu ovo nikada nije radila niti će raditi; njihovi odbornici su u prethodnom mandatu nemo i bez pogovora usvojili svaki „investitorski“ plan regulacije koje su gradsko veće ili gradonačelnik stavili pred njih.
Ostanak naprednjaka na vlasti u Beogradu znači siguran profit za privatne investitore, znači dalji urbanistički haos, znači manje zelenih površina, manje kulturnih sadržaja, manje vrtića i zdravstvenih ustanova, a više zagađenja, gužvi, nervoze u saobraćaju i napetosti među ljudima. Zbog toga ova vlast mora da ode i najbolja prilika za to je 17. decembar. Građani treba da izađu na izbore i glasno kažu „ne!“ urbanističkom nasilju u Beogradu i ovu štetočinsku naprednjačku vlast konačno pošalju u prošlost.
Autor je kandidat za poslanika u Skupštini Beograda na listi Srbija protiv nasilja
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
